„Rio Tinto“ na sve načine pokušava da ubedi srpsku javnost da su namere ove kompanije časne, da nam neće uništiti dolinu Jadra, zagaditi vodu i vazduh i ostaviti seljake bez obradive zemlje. Reklama koja se emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom uveliko drma javnost i izaziva bes građana. Pored televizijskog ubeđivanja, „Rio Tinto“ se na svom sajtu diči i ulaganjima u areheološka istraživanja na lokalitetu Paulje prikrivajući da je prvobinto na to isto nalazište pre 10 godina krenuo bagerima.
Scenski nastup Rio Tinta upotpunila je i izjava Angele Merkel koja je u septembru navratila u Beograd da nam poruči da Evropu zanima litijum iz doline Jadra. Dok Evropu zanima, brojna udruženja i meštani poručuju – rudnika biti neće.
„Rio Tinto“ na svom zvaničnom sajtu u Srbiji navodi da je kompanija svesna katastrofe koju je izazvala prošle godine kada je kulturno nasleđe u Zapadnoj Australiji staro 46.000 godina digla u vazduh i pretvorila u pepeo. Naime, kako bi proširili rudnik uglja eksplozijom su pećine od neprocenjive važnosti za svetsku kulturnu baštinu poslalali u istoriju.
“Nakon uništenja aboridžinskih pećina u klisuri Jukan u Zapadnoj Australiji, svesni smo da moramo da radimo na tome da povratimo poverenje. Ovaj događaj nikada nije trebao da se desi”, kaje se Rio Tinto na svom sajtu pa grehe spira finansiranjem areheoloških iskopavanja u Srbiji.
Arheološka istraživanja u Jadru na nekropoli u ataru sela Brezjak na lokalitetu Paulje kod Loznice počela su pre tri decenije. Arheolog i naučni saradnik iz Arheološkog instituta u Beogradu dr Vojislav Filipović objasnio je da u zapadnom delu Srbije ima mnogo nekropola pod humkama koje su prebogate, a da je brezjačka najbogatija, najveća i najbolje istražena nekropola na teritoriji Srbije iz perioda poznog bronzanog doba. On je za “Loznički nedeljnik” istakao da količina nakita i bronze koja se tu pojavljuje nema pandana nigde u zemlji, pa ni u širem regionu centralnog Balkana.
Rada Gligorić, arheolog i muzejska savetnica iz Muzeja Jadra u Loznici, rekla je za „Loznički nedeljnik“ da je arheološko rekognosciranje (priprema terena) na području Loznice počelo 1987. godine, da bi dve godine kasnije krenula i prva arheološka istraživanja u saradnji sa tada nadležnim Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca. Od 2010. godine ostvario je saradnju sa kompanijom „Rio Sava“, odnosno rudarsko-geološkom grupom „Rio Tinto“, čijim sredstvima su finansirana istraživanja najpre jedne, a u narednih pet godina (do 2015) ukupno deset humki.
Sredstvima te kompanije finansiraju se i trenutna istraživanja ali prvobitne namere ove kompanije su slične onima koje su imali kada su digli aboridžinske pećine u vazduh.
– Istraživanja na arheološkom lokalitetu Paulje traju više od 30 godina i nisu počela dobročinstvom „Rio Tinta“. Reč je o jednom od najznačajnijih nalazišta iz kasnog bronzanog doba ne samo kod nas već u ovom delu Evrope. Najpre su otkrivene nekropole pod humkama koje su upućivale da tu ima i naselja i predmeta iz tog doba. Te pretpostavke su tačne jer se vide naznake i naselje. To ovo nalazište čini jedinstvenim, a sve to je moglo u jednom trenu da se uništi, čini mi se 2009. ili početkom 2010. godine, kada je grupu tihih arheologa uplašila buka velikih mašina „Rio Tinta“ koje su krenule da po lokalitetu traže litijum – objašnjava jedan od učesnika istraživanja i svedok događaja koji ne želi da otkrije svoj identitet (ime i prezime poznato redakciji Blica).
Dolazak mašina „Rio Tinta“ pre skoro 11 godina nije bio u cilju očuvanja kulturnog nasleđa Srbije.
– Bili smo iznenađeni otkud teške mašine „Rio Tinta“ na istorijskom i kulturnom lokalitetu. Uspeli smo da ih zaustavimo i upozorili da ukoliko se ne budu sklonili mogu da snose i zakonske posledice. Oni tada nisu marili za kulturno nasleđe već su na silu hteli da realizuju svoja istraživačka prava za kopanje litijuma. Zaustavili smo ih svojim telima i objasnili da im to pravo ne dozvoljava da uništavaju kulturna dobra. Uputili smo ih na Zakon o kulturnim dobrima i nadležne institucije i nakon toga su oni bili primorani da finansiraju istraživanje na lokalitetu Paulje. Zato je neprimereno da se predstavljaju kao brižna kompanija za srpsko kulturno nasleđe već novac daju jer ih na to obavezuje zakon. Da su bili brižni ne bi krenuli sa teškim mašinama na izuzetno značajan kulturni i istorijski lokalitet. Ta njihova priča ne drži vodu, a poverovaću da su savladali lekciju iz etiku onda kada budu obnovili pećine Aboridžina, koje su uništili u svojoj matičnoj zemlji – objašnjava sagovornik Blica.
Marija Alimpić je rekla za Blic da javnost treba da zna da „Rio Tinto“ nije „bolećiv“ na kulturne vrednosti Srbije, već to mora da radi po Zakonu o kulturnim dobrima.
U septembru je Beograd posetila Angela Merkel koja je izrazila interesovanje za iskopavanje litijuma u dolini Jadra.
View this post on Instagram
– Srbija ima nešto što zaista vredi, ali postoji zabrinutost da li će eskploatacija biti u skladu sa ekološkim standardima. Mislim da EU ima dobre standarde, države članice će se sigurno baviti tim pitanjem jer je klimatska neutralnost u Evropi zaista važno pitanje“, rekla je Angela Merkel. na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u septembru kada je posetilai Beograd.
Ovom prilikom Merkel je istakla da se Nemačka kao i druge države, interesuje za litijum u Srbiji.
– Imamo veliki broj investicija u oblasti auto industrije u Srbiji, svi znamo koliko je važan litijum za buduću mobilnost i za baterijske ćelije – rekla je Merkel.
Marija Alimpić aktivistkinja pokreta „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ prokometarisala je za naš portal izjavu Angele Merkel da Evropu zanima litijum iz Srbije.
– Onog trenutka kada je EU na Listu kritičnih sirovih materijala stavila litijum, bilo je jasno kakav bi stav eventualno mogla da zauzme po pitanju sporne i teško ostvarive eksploatacije litijuma u Srbiji. Sada je već jasno da su zelena agenda i tzv. energetska tranzicija loše upotrebljeni termini koji označavaju sistem koji bi trebalo da nas izvede iz klimatske krize, ali koji umesto toga, daje vetar u leđa štetnim projektima poput ekstrakcije litijuma. Tako, pod izgovorom „zeleno“, brojne multinacionalne kompanije u sprezi sa politikom, pokušavaju da zarade ono što im ne treba i izrudare šta je još ostalo, uništavajući tako preostale prirodne oaze na planeti – rekla je Marija Alimpić za Luftiku.
Alimpić smatra da u skladu sa odnosom profita i politike, ali i tzv. velikih sila, moramo sagledavati posetu i izjave Angele Merkel.
– Vlast u Srbiji je već odavno u vazalskom odnosu prema svemu onome što sama Merkel u svojoj izjavi zove „svet“ – SAD, Kina i EU. Vlastodršci u Srbiji, sa druge strane, nisu mnogo izbirljivi kad je opstanak na vlasti u pitanju. Merkelova to zna i koristi najbolje što ume. Za još vlasti predsednik Vučić je odavno izdao Kosovo, što ovih dana sam i dokumentuje predstavom koju smo naterani da gledamo. Za još malo vlasti, daće i Jadar i Rađevinu i šta god treba – kaže Alimpić.
– Nameće se, ipak, sasvim logično pitanje. Zašto je svima toliko stalo do metala i baterija za koje uveliko postoji prihvatljiva alternativa – ekološki prihvatljiva, jefitnija i kvalitetnija u pogledu izdržljivosti i mogućnosti recikliranja – natrijum-jonske baterije? Kompanija Rio Sava eksplorejšn planira početak eksploatacije za 2026. godinu. Do tada, litijum-jonske baterije će zaista biti prošlost. Da li je pitanje Rađevine i Jadra za Angelu Merkel, zapravo konačno rešenje pitanja neposlušne Srbije, koje ih muči već više od jednog veka? Da li su svetske sile rešile, a Merkelova došla da nam uz simbličan poklon od 500 000 evra saopšti da je „svet“ rešio da Srbija mora biti žrtvena zona, opet. Vrlo verovatno. Za Aleksandra Vučića, Anu Brnabić i Zoranu Mihajlović je čista kombinacija ugodnog sa korisnim. Ostaje jedno pitanje koje muči i Angelu i gore pomenut trio – da li je ovo rešenje za građane Srbije, a iznad svega za stanovnike Rađevine i Jadra, koji su rešili da litijum ostane tamo gde mu je i mesto – u podrinskoj zemlji. Kako će „svet“ reagovati kad ne dobije ono što mu je obećano, videćemo, ali jedno je sigurno, rudnika neće biti – zaključuje Alimpić.
Dodaj komentar