Rio Tinto najavio kupovinu rudnika za 825 miliona $, građani zapalili Vladu

Rio Tinto želi da ubrza eksploatisanje litijuma ugovorom od neverovatnih 825 miliona dolara za kupovinu rudnika Rinkon u Argentini. Kompanija već želi da otvori rudnik litijuma vredan 2,4 milijarde dolara u Srbiji jer se kreće ka diversifikaciji svog poslovanja dalje od rude gvožđa.

Ova vest dolazi usred masovnih protesta na ulicama Argentine, gde su građani paljenjem institucija jasno stavili do znanja vlastima da ne žele i ne daju eksploataciju rudnika u svojoj zemlji. Analitičari predviđaju da će Rio Tinto uz pomoć rudnika Rinkon i projekta Jadar u Srbiji proizvoditi više od 100.000 tona litijum karbonata godišnje.

Rio Tinto je najavio svoju prvu veliku akviziciju od kupovine rudnika uglja „Riversdale Mining“ 2011. godine, jer želi da se proširi na metalne baterije.

Anglo-australijska grupa, koja trenutno većinu svog novca zarađuje od rude gvožđa, pristala je da plati 825 miliona dolara za litijumski projekat Salar del Rinkon u argentinskoj provinciji Salta, u vlasništvu privatne investicione grupe „Sentient Equiti Partners“.

Sporazum naglašava promenu strategije u Riju pod njegovim novim izvršnim direktorom Jakobom Stausholmom. On veruje da je kompanija postala previše sklona riziku, delom zbog lošeg rezultata u spajanjima i akvizicijama.

Rio Tinto je platio 3,7 milijardi dolara za „Riversdale Mining“, vlasnika projekta uglja u Mozambiku, ali je prokekat brzo propao zbog protivljenja vlade. Kompanija je potom prodala imovinu za 50 miliona dolara, nakon što je prihodovala više od tri milijarde dolara troškova obezvređenja, pri čemu je neslaganje bio predmet građanskog slučaja prevare koji su vodili američki regulatori.

Litijum je ključni materijal koji se koristi u baterijama koje napajaju sve, od pametnih telefona do električnih vozila, a očekuje se da će potražnja porasti u narednoj deceniji. Cene su ove godine naglo porasle zbog velike potražnje posebno iz Kine.

Rio Tinto već ima svoj projekat Jadar litijum vredan 2,4 milijarde dolara u Srbiji. Sa ugovorom koji je sklopljen u Argentini, imaće potencijalnu proizvodnju više od 100.000 tona litijum karbonata godišnje.

Ovo bi učinilo Rio Tinto jednim od najvećih proizvođača na tržištu, za koje očekuje da će rasti za 25 do 35 odsto godišnje u narednoj deceniji. Smatra se da je Rinkon jedno od najvećih nalazišta slane vode.

– Projekat Rinkon ima potencijal da isporuči značajnu ponudu litijum karbonata za baterije, kako bi se iskoristila prilika koju nudi rastuća potražnja izazvana globalnom energetskom tranzicijom – objasnili su analitičari, prenosi Nova.rs.

Usled sve većih protivljenja građana i nasilnih protesta na ulicama Argentine, Rio Tinto obećava da će koristiti ekološki prihvatljiviji i jeftiniji proces direktne ekstrakcije.

Ovo uključuje uzimanje podzemne vode i njeno slanje u fabriku za preradu gde će se ekstrakciona smola ili polimer jonoizmenjivača koristiti za apsorpciju litijuma. Podzemne vode se na kraju vraćaju pod zemlju.

Koristeći ovu metodu, kompanija smatra da može da proizvede baterije iz slanih rastvora sa niskim nivoom litijuma i relativno visokim koncentracijama nečistoća.

Rio Tinto nije saopštio koliko će koštati razvoj projekta, ali na sajtu Rinkona stoji da se predviđa da će kapitalni izdaci iznositi 770 miliona dolara tokom dvogodišnjeg perioda izgradnje, a prva proizvodnja se očekuje 2025. ili 2026. godine.

Projekat bi trebalo da proizvede 50.000 tona litijum karbonata punim kapacitetom, otprilike koliko i Jadar u Srbiji.

Protesti, nasilje, Vlada u plamenu

Sa 14 glasova za i 11 protiv, pokrajinsko zakonodavstvo južne argentinske pokrajine Čubut odobrilo je novi Zakon o zoniranju, za koji aktivisti tvrde da predstavlja put ka odobrenju „mega rudarenja“, koje će uticati na životu sredinu u tom području, ali i celoj zemlji.

Nakon usvajanja spornog zakona izbili su incidenti između demonstranata i policije u glavnom gradu provincije Roson.

Prema prvim izveštajima u dva lokalna medija, sukobi su se dogodili ispred pokrajinskog zakonodavnog tela i zgrade u kojoj se nalazi pokrajinsko ministarstvo obrazovanja. Nekoliko ljudi je hospitalizovano sa lakšim povredama nakon što su pogođeni gumenim mecima. U znak protesta, aktivisti su upali u pokrajinsku vladu i zapalili baklje.

Government buildings were seen set on fire by protesters in #Rawson, #Chubut province, Thursday, as people protested for second day against mega-mining law.

Another video: https://t.co/acSJpzpguy#Chubutazo #ChubutResiste #Argentinapic.twitter.com/EMzHN93pV4

— Persona #SOSYanomami (@PersonalEscrito) December 17, 2021

Inicijativa kojoj su se oduprli široki sektori lokalnog društva i kojoj su kritikovali stručnjaci sa Nacionalnog univerziteta Patagonije San Huan Bosko i CONICET (Nacionalni savet za naučna i tehnička istraživanja), omogućiće eksploataciju metala srebra, bakra, litijuma i olova u oblastima pokrajine, uključujući Telsen i Gastre.

Branioci zakona tvrde da će vlasnici rudarskih projekata morati da predstave osnovne studije životne sredine, studiju uticaja na životnu sredinu i dobiju zeleno svetlo kroz „Deklaraciju o uticaju na životnu sredinu“ pre nego što dobiju odobrenje za početak rudarenja. Oni takođe tvrde da će to stvoriti vitalne nove mogućnosti zapošljavanja i prilive novca za pokrajinu Čubut.

Predlog zakona je bio blizu gubitka parlamentarnog statusa i iznenada je ušao u raspravu, a aktivisti su očekivali da će biti izglasan sledećeg dana.

– Napravili su veliki diverzantski manevar. Izvukli su sednicu iz torbe, a bila je zakazana za sutra – rekao je lokalni aktivista Pablo Lada, koji se protivi planovima.

Lada je istakao da zakonodavci koriste „eufemizme“ da bi tajno dozvolili „mega rudarstvo“ u regionu.

Chaos in Rawson, Argentina. A protest about a mega mining project in the south of the country got out of hand.
The government palace and 15 other public buildings were set on fire by the protesters. pic.twitter.com/dGcsAxWJBM

— LandoFree⏳✊ 🍀FreeJulian🇵🇸 🇸🇾🇮🇷🇷🇺☮️ (@LandoFree) December 17, 2021

– Od 2003. imamo zakon koji zabranjuje eksploataciju na otvorenom i upotrebu cijanida. Ovo bi bila kao zona izuzetka u kojoj bi ta aktivnost bila dozvoljena, a postoji član koji dozvoljava da se ona proširi – rekao je on.

Zakon o zoniranju će dozvoliti rudarenje na brojnim lokacijama, uključujući rudnik srebra Navidad koji nadgleda kanadska rudarska kompanija „Pan American Silver Corp“.

Guverner pokrajine još uvek mora da ga potpiše, a zvaničnici tek treba da definišu konkretna pravila koja će omogućiti početak istraživanja.

Izvor: Nova.rs