Nakon celog dana rada, u 11 uveče njihov meni bio je finalizovan. Više niko od umora nije mogao da gleda i samo su joj rekli su “Šalji!”.
– Ujutru sam se probudila, pozvala ih i rekla im da moramo nešto probati. “Molim vas, izvadite filete orade, uzmite lešnike, ispohujte oradu i napravite pesto đenoveze!” Kad su to napravili i probali rekli su “Ovo moramo dodati na meni!”
Tako je, usavršavanjem do tančina nastao jelovnik novog kulinarskog osveženja u Novom Sadu, restorana Fish house Deep blue.
Talasima gastronomskih mirisa sa Jadranskog do Panonskog mora pre dve godine doplivala je Dubrovčanka Vese Barišić. Zaljubila se, kako kaže, u Novi Sad, a kako ju je porodična priča ceo život držala u ugostiteljstvu, nije bilo dvoumljenja oko toga na koji način će se predstaviti svojim novim sugrađanima.
– Mama me je sa tri i po godine počela voditi na posao. Radila je u jednom velikom dubrovačkom hotelu. Odmalena volim da sam “u šušuru”, da su oko mene ljudi, hedonizam, hrana. Sa sedam godina već sam bila u šanku.
Iz sada svog, novosadskog šanka, ta gostoljubiva Dubrovčanka donosi mi banana bred.
– Jel ti se sviđa?
Uz slasne zalogaje priča mi o svojoj piceriji i poslastičarnici koju je imala “dole”, sufleu od bele čokolade koji je usavršavala tri meseca i ideji da Novosađanima predstavi fuziju ukusa sa kojom je odrastala.
– Nona mi je bila Sarajka. U mojoj kući bilo je raznih jela. Vučem korene i iz Slavonije, a u mom životu su bile neizostavne i bosanska i dalmatinska kuhinja. Sada mi se javlja inspiracija da na meni uvrstim poznata balkanska jela, ali od ribe. Ipak sam “odozdo”, a u Novom Sadu nije prevelika ponuda morske hrane.
Novosađani, kako kaže, jako lepo reaguju na ono što njeno prvo gastronomsko “čedo”, kako ga je oslovila, ima da ponudi. U čudu ih ostavlja gulaš od hobotnice, pržene dagnje, a bez teksta čuvena orada u lešnicima i brancin sa listićima badema u umaku od tartufa.
Kao i svaki posao, međutim, ni ovaj nije prošao bez početnih izazova.
– Otvorili smo restoran 20. juna, u nezgodnom trenutku kada su krenule vrućine i kada su ljudi išli na godišnji. Bilo je razmišljanja i da odustanem, ali evo, povratne informacije su ipak jako dobre. Mislim da sam napravila drugačiju priču, koja nije tipična ni za dole. Većini gostiju se sviđa činjenica da sam sa primorja. Ljudi imaju više poverenja da jedu morsku ribu tamo gde je izvorna.
Kada je Vese došla u Novi Sad, to međutim nije prvobitno bilo sa namerom da se bavi ugostiteljstvom.
– Moj mesec je u Biku i logično je da se u tome najbolje osećam (smeh).
Sa njenom šalom razgovoru se nametnula i druga tema. Tu po struci pomorsku nautičarku slučaj je doveo u naš kraj, jer se bavi i astrologijom, meditacijama, čitanjem iz palminog lišća… Pitala sam je otkud spoj tih delatnosti i pronalazi li u kuvanju nešto meditativno.
– Sve može biti meditacija, pa i kuvanje, zavisi koliko smo tom poslu predani.
Sudeći po pričama koje su se spontano nizale, predanost svakoj delatnosti koje se dotakla obezbedila joj je iskustvo toliko bogato da je vredno još makar jedne, zasebne priče. I biće je, jer, kako i sama kaže “nešto se kreirati mora”.
Nastaviće se…
Dodaj komentar