Slikali smo Ranžirnu stanicu iz vazduha: Biser Novog Sada propada nemarom gradskih vlasti

Stara ranžirna stanica na Novom Naselju, koja se nalazi u kvartu tik uz Bulevar Evrope i dalje je ostavljena zubu vremena i propadanju.

Iako se revitalizacija ovog objekta spominje u svim urbanističkim planovima, počev od 2006. godine, preko onog iz 2009. godine, pa sve do najnovijeg nacrta Generalnog urbanističkog plana(GUP), koji tek treba da dobije svoju potvrdu u Skupštini grada, malo toga se uradilo u praksi.

Sama stanica izgleda dosta preteće i opasno i kada se posmatra spolja, kao mesto kojem ne biste želeli da se približite, posebno u večernjim časovima. Preko puta objekta stanice se nalaze blokovi zgrada u kojoj žive žitelji ovog dela Novog Naselja.

Međutim, tek snimci iz vazduha jasno pokazuju stepen devastacije i urušavanja ovog objekta, posebno depoa za parne lokomotive, koji je poznat i pod imenom Ložionica.

Jasno se može videti da je više od trećine krova depoa urušeno i prepušteno propadanju.

Uklanjanjem pruge, koja se koristila za dovoženje starih vagona i lokomotiva, ranžirna stanica je izgubila i poslednju funkciju koju je imala.

Inače, ceo prostor podseća na kulise nekog horor ili futurističkog post-apokaliptičnog filma, poput Pobesnelog Maksa. Preko puta stanice nalazi se i lepo uređeno dečije igralište, što dodatno doprinosi gotovo nadrealnoj slici u jednom od najurbanijih novosadskih naselja.

Ovako nesređen prostor, prepun metalnog otpada i obrastao u šikaru danas predstavlja prostor za igru lokalnih klinaca koji neretko dolaze ovde da igraju fudbal i da istražuju ovu urbanu džunglu. Sve dok se neko ozbiljnije ne povredi.

Mi deca sa (ranžirne) stanice (zoo).

Kratak istorijat ranžirne stanice

Ovaj biser industrijske arhitekture izgrađen je navodno 1911. godine, iako nema tačnih istorijskih podataka o godini izgradnje. Postoje nagađanja da je u izgradnji učestvovao projektantski biro čuvenog Gustava Ajfela, međutim ni ova informacija nije istorijski utvrđena. Postoji sličnost sa tipskim objektima ovog tipa u tadašnjoj Austrougarskoj.

Kompleks je nekada obuhvatao više od 40 zgrada, ali su vremenom brojne od njih srušene ili su stradale u savezničkom bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Neke od njih su i postepeno dodavane u posleratnom periodu.

Pored Ložionice, najvažnije zgrade, u kompleksu su upravna zgrada, depo šinobusa, vodotoranj i kolska radionica.

Objekat Ložionice je izgrađen u formi potkovice, a oblikovan je oko sistema okretnice, koji je svakako interesantan ljubiteljima železnice.

Podeljen je na 24 dela, od kojih su 22 služili kao boksovi za remont lokomotiva, dok su ostala dva bili namenjeni za prostorije za servisiranje.

Ceo kompleks se danas nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Kako je zamišljena revitalizacija ovog kulturnog dobra

Revitalizacija Ranžirne stanice i pratećih objekata jedna je od tema i novog GUP-a koji čeka svoje usvajanje u Skupštini grada.

Prema pisanju portala 021, za Ranžirnu stanicu je planirano da postane železnički muzej, koji će biti uklopljen u novosagrađeni park uz Bulevar Evrope, dok će neki objekti biti zamenjeni soliterima.

Kako navodi ovaj portal, novim GUP-om je planirano očuvanje objekta Ranžirne stanice sa pratećim objektima, pošto su ti objekti i ranije evidentirani kao područje zaštite. Pored pomenutog muzeja, planirano je da ovaj prostor bude preuređen u umetničke ateljee, multimedijalni centar i zanatske radionice, uz dodatak turističko-ugostiteljskih sadržaja.

Revitalizacija ovog prostora poverena je Kreativnom konzorcijumu koji čine Fondacija za zaštitu kulturne i industrijske baštine iz Novog Sada, Coworking i IT korporativni akcelarator ICT Hub iz Beograda kao i arhitektonski studio Zabriskie, navode na portalu gradnja.rs.

Na delu parcele koja okružuje stanicu planirana je izgradnja parka, a deo je planiran za izgradnju opštegradskog centra sa soliterima do 13 spratova, uz mogućnost podizanja njihove spratnosti do 20 etaža. Prema planu urbanista u zgradama su predviđeni sadržaji iz domena kulture, obrazovanja, trgovine, kao i komercijalni i kancelarijski prostori, navodi 021.

Planovi za revitalizaciju postoje više od decenije, ali još ništa nije urađeno

Međutim, u celoj priči je gotovo neverovatno da je jedan ovakav objekat, koji nesumnjivo ima veliku arhitektonsku i kulturnu vrednost, već decenijama ostavljen na milost i nemilost zubu vremena.

Kako je moguće da projekat revitalizacije Ranžirne stanice, koji postoji u urbanističkim planovima grada već preko 15 godina, do sada nije doživeo svoju realizaciju? Može se postaviti i pitanje da li će usvajanjem najnovijeg GUP-a ovaj projekat zaista biti realizovan ili će samo poslužiti za novu betonizaciju grada, kojoj se protive brojna ekološka udruženja i aktivisti.

Dok ne dobijemo prave odgovore na ova pitanja, Ranžirna stanica nestrpljivo čeka da bude „okupana“, obnovljena i da osvane u novom ruhu. Onakvom koje će, nakon gubitka njene primarne funkcije, zaista poslužiti građanima Novog Sada.

Izvori: 021, gradnja.rs