Radovan Sretenović je hrabri pedesetdevotogodišnji otac, koji se sam stara o svom devetnaestogodišnjem sinu Jovanu, koji je u drugoj godini života oboleo od autizma, a kasnije mu je dok je bio tinejdžer amputirana noga.
Radovanova supruga je preminula pre četiri meseca i sada on sam brine o sinu koji je slabo pokretan.
Ne može sam da ga izvodi napolje, jer zgrada u kojoj žive nema rampu za invalide. Moli lokalne vlasti, ali i sve građane dobre volje da mu pomognu, prenosi Nova.rs.
– Jovan nije rođen sa autizmom. Bolest je došla iznenada kada je imao dve godine i 2 meseca, a sada ima 19 godina – priča otac.
Nakon toga je 2020. godine dobio boginje, koje su mu prošle, ali je potom usledila infekcija, objašnjava Radovan Sretenović.
– Posle tri dana je završio na Institutu za majku i dete, uočena mu je nekroza tkiva, zgrušavanje krvi, tromboze i, nažalost, amputirana mu je leva noga ispod kolena i prsti na desnoj – objašnjava otac.
Prema njegovim rečima, dok mu supruga nije preminula, spuštali su ga iz stana da može da prošeta.
„Žena mi je preminula pre četiri meseca“
– Većinom sam ja išao u prirodu sa njim, jer sam jači u rukama. Međutim, nijedna nesreća ne ide sama. Supruga je imala je velikih srčanih problema i napustila nas je pre četiri meseca. Nije napunila ni 50 godina – navodi Radovan Sretenović.
Radovan sada sam brine o sinu i u firmi u kojoj radi je uspeo da izdejstvuje odmor i slobodne dane.
– Potom sam im uputio molbu da mi daju tri meseca plaćenog odsustva da bih bio sa Jovanom i brinuo se o njemu. Ne postoji osoba u Čačku koja bi bila sa njim devet sati, a ja sam stalno druga smena – priča sagovornik napominjući da mu je teško da to sve i finansijski izdrži.
– Jovan je nekada zahtevan, često se uznemiri. Najveći problem pored neizlaska iz stana je i odlazak u toalet, iako smo dobili stolicu za te namene. Moram da ga naučim, ali teško ide – objašnjava on.
Kako dodaje, žena iz Specijalne škole dolazi dva ili tri puta sedmično, pomogne mu oko Jovana, čak i spremi hranu.
Nekada joj plati, a nekada ona ne želi da uzme novac.
„Pomažu mi dobri ljudi“
– Pomaže mi da ga okupam, jer to moramo da uradimo u sobi, pošto je u ovom našem starom stanu kupatilo malo. Nekada je Jovan budan po celu noć, kao juče, pa uopše ne spavamo – priča nam Radovan Sretenović.
Planira da kada napuni 38 godina staža, te dve godine do penzije ode na biro, da bi mogao stalno da bude sa sinom.
– Siguran sam da će moji poslodavci imati razumevanja. Jovan je imao tuđu negu i pomoć do pre oko dve godine. Uspeo sam ponovo da skupim dokumentaciju i predam. Sada čekamo komisiju – istakao je on.
Da postoji rampa za izlazak iz zgrade, bilo bi mu lakše da funkcioniše sa Jovanom.
– Mogla bi da mu se uradi proteza u Kragujevcu, pa bi da imamo rampu mogao da ga vodim na vežbe – ističe Radovan.
Navodi da u njegovom okruženju još uvek ima dobrih ljudi, koji su mu nedavno poklonili mikrotalasnu pećnicu, a često mu pomažu i šaljući hranu.
Aktivista iz Čačka Pavle Jelesijević kaže za Nova.rs da je nedopustivo da gradska vlast nema sluha za mladog Čačanina Jovana i najavljuje da će se zajedno sa sugrađanima izboriti za rampu.
– Nedopustivo je u gradu koji daje milion evra za gradsko šetalište, 18.000.000 dinara za fontanu i gde je za dva meseca potrošeno 80 hiljada evra na reprezentaciju da gradska vlast nema sluha za Jovana – ocenio je Jelesijević.
Prema njegovim rečima, ta rampa bi mu obezbedila koliko toliko pristojan život.
– To samo po sebi govori da je čelnicima i vlasti stalo samo do njihovih džepova i punih stomaka – smatra Pavle Jelesijević.
Ipak, optimista je i veruje da će se građani izboriti za rampu.
Dodaj komentar