Draga, Danilo i Bogdana – tako se zovu fantastične trojke koje je 19. januara rodila još fantastičnija majka Rada Karanac Lazović (46) iz Čačka, posle deset neuspelih vantelesnih oplodnji. Cela Srbija je pozdravila ovu hrabru ženu i njenog životnog saputnika Milana (49) koji su sa ljudima podelili kako je izgledala njihova šestogodišnja borba, koliko puta su pokleknuli i mislili da su došli do samog kraja, a onda ustali i ponovo krenuli iz početka.
Sada, kada su im bebe stigle kući posle skoro dva meseca provedenih na beogradskom Institutu za majku i dete, Rada i Milan kažu da i trostruki plač, trostruko menjanje pelena, konstantno izmlazanje mleka kako bi bilo dovoljno za sve, i te kako ima smisla jer smisao života je upravo u tome – u deci, piše Nova.rs.
– Sve je u dobroj organizaciji. Ja sam odlično, nikad bolje, a posebno sada kada smo svi na okupu. Naravno da nije lako, teško je sa jednom bebom, a kamoli sa njih troje. Ali, šta je umor i nespavanje naspram njihovih plavih okica? Ništa. Za te oči smo se borili, za te poglede koji nas traže, a posebno svog tatu kada im, posle provedenog dana na poslu, dođe i sa vrata poviče ‘A gde su moja deca?’, a oni odreaguju, pa se okreću, traže ga. To je bogatstvo, to je radost. Sve ostalo su sitnice, kaže Rada.
Dok su bebe bile u Beogradu, Rada se polako oporavljala od carskog reza. Napunila je baterije i zajedno sa suprugom pripremila sve za dolazak svoje dece. A kada su napokon stigli, počelo je uživanje.
– U početku nam je trebalo vremena da se uklopimo, ali s obzirom da je tata non-stop bio sa nama, tek je u ponedeljak počeo da radi, jako brzo smo se snašli i ušli smo u štos. Pritom, on je već ostvaren kao roditelj, ima odraslu ćerku iz prvog braka, tako da mu trojke sada dođu kao pravo osveženje.
Za sada, njih dvoje se sami brinu o bebama, a s vremena na vreme u pomoć im pritekne njena sestra koja živi blizu njih.
Najteže je kada treba da idu u Beograd na kontrolu ili kada se spremaju za šetnju jer – koga prvo spremiti za izlazak napolje, a da ostali budu mirni.
– Nemoguća misija je da odemo sami sa bebama u Beograd. Uvek mora neko da ide sa nama, prvo što ne postoji parking ispred bolnice, pa ne mogu sama da iznesem tri bebe, dok Milan traži gde će da parkira auto. Isto je i kada idemo u šetnju, ne mogu sama da raspakujem kolica pošto su glomazna, pa dok ubacim jednu bebu, pa drugu, pa treću…
Iako je postala mama u petoj deceniji života, Rada kaže da joj ništa nije teško jer šta drugo i ima da radi, s obzirom na to da je na svim ostalim poljima u potpunosti ispunjena.
– Uopšte ne razmišljam o drugim stvarima jer druge stvari su za mene završene. Na ovo sam čekala toliko godina i zbog čega sada da se žalim? Zahvalna sam što smo bili istrajni u našoj borbi i što sam dočekala da budem mama.
Još je rano da kažu na koga liče Draga, Danilo i Bogdana, ali Rada tvrdi da je jedno sigurno, a to je da svi troje imaju plave oči na tatu.
– Sve tri bebe imaju plave oči na supruga, to jedino mogu da kažem, mada videćemo kako bude prolazilo vreme, bebe se menjaju. Milan se interno šali kako beba koja se prva probudi, pa odmah traži da jede, liči na mene.
Rada priznaje da je, pored toga što se ostvarila kao majka, ponosna na sebe i zbog činjenice da je mnogim ženama koje su u sličnoj situaciji, inspiracija.
– Nakon što smo podelili našu priču, javile su mi se žene koje sam podstakla da nastave dalje u svojoj borbi iako su bile rešene da odustanu posle neuspeha. Drago mi je kada čujem tako nešto, puno mi je srce zbog toga jer znam kako je tim ženama, odmah se setim kako je bilo meni nakon prvog, pa drugog, pa trećeg, a da ne pričam o daljim neuspelim pokušajima. Međutim, nema nazad, samo napred i biće sve dobro, poručuje Rada.
Izvor: Nova.rs
Dodaj komentar