Vojislav Antonić je pronalazač i tvorac legendarnog domaćeg računara „Galaksija“, koje je ušlo u Muzej istorije računara u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji, i čovek koji je dan pre 65. rođendana napustio zemlju i dobio posao u SAD.
U intervjuu za portal Oseti Srbiju govori o utiscima posle napuštanja zemlje i životu u SAD.
„Čemu da se nadamo?“
O tome zašto je u Ameriku otišao tek u 65. godini i da li mu je tek tad „prekipelo“, rekao je:
„Naravno da mi je prekipelo. Tokom devedesetih je bilo teško, ali sam bar imao nadu da će jednom biti bolje. Mislim da smo tada svi mislili isto. Čemu sada da se nadamo? Znate, postoji izreka koja kaže „ako me jednom prevariš, ti si kriv, a ako me prevariš i drugi put, krivica je moja“. Nije li ovo trenutak da se zapitamo da li je problem možda u nama, i možemo li uopšte da ga rešimo ako ne promenimo sebe?“.
Na pitanje ima li u planu da se vrati i koja je njegova poruka mladim informatičarima u Srbiji, Antonić je rekao da „ako radite neprestano, bez pauze i odmora, a u isto vreme jedva pokrivate osnovne životne potrebe, onda nešto morate da menjate“.
Ne želi da se vrati u Srbiju
„Ne samo da nemam nameru da se vratim, nego činim sve da i svoje sinove, koji su već odrasli ljudi, prebacim ovde. Nepunih godinu dana posle preseljenja, bio sam poslovno u Beogradu i, ako zasad potisnem potrebu da budem pored svoje dece, mogu reći da sam jedva čekao da se odatle vratim „kući“. Treba li da kažem nešto „bogohulnije“ da bih vam preneo očajanje koje sam osetio kad sam konačno shvatio gde sam proveo skoro ceo život?“, rekao je Antonić.
„Znam da ćete mi zbog toga suditi kao izdajniku bez ljudskih osećanja. Već sam slušao prekore da je trebalo da ostanem i pomognem svom narodu. Mogao bih dugo da prizivam u sećanju argumente koji dokazuju da sam pomagao i preko svake mere, a zauzvrat sam dobio samo prekor što to ne činim i dalje“, dodao je.
Srbiji treba nova vlast
Na pitanje šta svako od nas treba da uradi da bi Srbija bila na boljem glasu u svetu, on je rekao da je za početak važno izboriti za vlast koja bi, umesto lažnog sjaja i prazne imitacije raskoši, ponudila izgradnju normalnog društva, sa normalnim sistemom vrednosti, tako da školovani i kvalitetni mladi ljudi više ne moraju da napuštaju zemlju.
„Sa ovakvim društvom, u kome je najniži ljudski sloj dočekao svojih pet minuta i neštedimice ih koristi za nasilje i krađu, rejting Srbije ne može da bude bolji. Vlast koja međusobno zavađa narod i istovremeno ohrabruje ubice i siledžije, time gura ljude u materijalnu i duhovnu bedu i kvari imidž naroda kojim vlada.
Nema recepta kojim bi se postiglo brzo poboljšanje dobrog glasa u svetu, ali baš zato treba početi što pre. Neke informativne kuće bi morale da budu prve na udaru, jer je šteta koju one čine ravna nacionalnoj katastrofi. Kad se jednom uspostavi koliko-toliko normalan sistem upravljanja državom, trebalo bi najpre raspisati mesec dana žalosti zbog materijalnih i nematerijalnih razaranja uzrokovanih nakaznom vlašću“, objasnio je Antonić.
5 uspomena iz detinjstva zbog kojih nam i danas zastane knedla u grlu
Dodaj komentar