Priča o Pupinu nas vraća u april 1896. godine, kada je još bio na talasu uspeha u istraživanjima x-zraka. Profesor Mihajlo Pupin, profesor Majk, krenuo je na predavanje. Ovog puta, tako mu se učinilo zgodnim, bio je lep dan, i on se lepo osećao, išao je peške kroz Central park.
Došao je u slušaonicu, počeo je da drži predavanje. Delovao je drugačije. Studenti su komentarisali kako je raspoloženiji nego inače. Dok se pri kraju predavanja nije zatresao. Odjednom. Udarila ga je groznica.
Odjednom se osetio slabo. Malaksalo. Nije znao šta mu se dešava. Posle nekoliko dana situacija je bila još gora.
Neka bolest je udarila. Lekari su rekli da je upala pluća. Jaka upala pluća koja će mu život dovesti u pitanje.
Bio je prikovan za krevet. Ležao je bez svesti. Danima i danima je trajala borba za njegov život.
I kada je došlo poboljšanje i kada je mislio da pobedio bolest – lekar mu je saopštio da mu je žena preminula.
I to od iste bolesti, koju je dobila lečeći ga i negujući danima.
Mihajlo Pupin od tog dana nije bio više čovek koji svakim danom ide napred. Njegov američki san se pretvorio u košmar. Upao je u depresiju. Izjedao ga je osećaj krivice.
“Veliki ciljevi i težnje ličili su mi na balone kojima se deca igraju”, zapisao je.
Ćerka Varvara je bila jedini razlog zbog kog je želeo da ostane u životu.
Više se nije bavio istraživanjima sa x-zracima.
Izvor: Nedeljnk.rs
10 brutalnih životnih istina Sigmunda Frojda pomeriće vas sa mesta
Dodaj komentar