Kada bih sa svojom šapom mogao pisati, ovo bih napisao…
Siromašnom i usamljenom lutalici poklonio bih svoj sretan dom, svoju činijicu i udoban krevet, meke jastuke i sve moje igračke, krilo koje toliko volim, ruku koja mi je milovala krzno i slatki glas koji je izgovorao moje ime.
Želim tužnom i uplašenom psu mesto u mom ljudskom srcu, za koje se činilo da nema granica. Zato kada umrem, molim te nemoj reći: „Nikad više neću imati ljubimca, jer gubitak i bol je veći nego što mogu podneti!“
Umesto toga, nađi nevoljenog psa, onog čiji život nije imao radosti ili nade i daj mu moje mesto. Ovo je jedina stvar koju mogu dati…
Ljubav koju sam ostavio posle sebe.
Izvor: Facebook/Niste znali
Dodaj komentar