Grci protestuju protiv suncobrana i ležaljki, predvodi ih 78-godišnji direktor škole

Poslednjih godina slušamo sve više žalbi kako je na plažama po Crnoj Gori, Hrvatskoj i Grčkoj sve manje slobodnih mesta za turiste i kupače koji ne žele da iznajmljuju suncobrane i ležaljke od vlasnika kafića i drugih privatnih lica.

Kao i uvek, Grci daju domaći zadatak u pobuni protiv bahatog ponašanja onih koji sebe stavljaju u nekakvu poziciju moći.

Ovoga puta se stotine Grka okupilo na ostrvu Paros pokrenuvši protest „Povratite plažu“ koji je usmeren protiv nekontrolisanog širenja privatnih ležaljki i suncobrana na plažama.

Više od 250 stanovnika Parosa „napalo je“ popularnu plažu Santa Marija zahtevajući slobodan prostor za odlaganje svojih peškira.

Sudeći prema reakciji i porukama koje je poslao Pokret građana Parosa za slobodne plaže ova kampanja je bila prva te vrste na ostrvu, ali ne i poslednja jer je ovo, kako kažu, samo početak.

Teraju nas sa naših plaža, uzimaju deo naše duše

Protestnu kampanju predvodi 78-godišnji Hristos Gerogusis, bivši direktor škole, a sledeće mete su plaže „Kolimbithres“ i park Paros.

„Ujedinila nas je briga zbog smanjenja javnih površina i naše izmeštanje sa plaža, sa sopstvene zemlje“, kaže Pokret građana za slobodne plaže Parosa.

„Zabrinuti smo zbog bezakonja na plažama Parosa od strane kompanija koje eksploatišu delove plaža i samovoljno zauzimaju zajednički prostor sa ležaljkama i suncobranima, daleko iznad granica predviđenih ugovorima o koncesiji koje su potpisali.“

„Mi branimo pravo građana i posetilaca našeg ostrva da imaju besplatan pristup plažama koje volimo. Grčko leto je deo naše duše, deo je našeg identiteta: ne dozvolimo da nam ga neko oduzme“, poručuju iz Pokreta.

Grčki ustav garantuje slobodan pristup plažama

Grčki ustav jasno kaže da se obala smatra javnim dobrom, a grčki građani imaju pravo da pristupe i koriste plaže kad god to požele.

Takođe, nijedna osoba ili kompanija nema pravo da eksploatiše javnu plažu ili blokira pristup bilo kom građaninu Grčke.

Međutim, od ’80-ih, grčke zakone o korišćenju obale su očigledno kršili i pojedinci i kompanije koristeći primorska područja isključivo za sopstveni profit. Tokom godina, došlo je do toga da većina Grka smatra da je kršenje zakona o obali zapravo postalo normalno.

Na primer, zakon kaže da ako je hotel izgrađen na samoj plaži i nema spoljašnjeg pristupa plaži, građanin koji želi da boravi na njoj ima pravo da prošeta hotelom da bi došao do plaže.

Iako Ustav kaže da su grčke plaže javna svojina, zakoni koji se odnose na korišćenje obale su toliko komplikovani da su prevarantski pojedinci pronašli rupe da ih zaobiđu i „privatizuju” javne plaže samo za svoju korist, prenosi Greek Reporter.

Zakon predviđa da je pri poslovnom zakupu plažnog prostora potrebno da 50 odsto površine ostane nezauzeto kako bi se omogućio pristup onima koji ne žele da plaćaju posebne usluge na plaži.

Od privatnika se takođe traži da ostavi razmak od 5 metara između svojih sadržaja i mora, kao i da od sličnih primorskih sadržaja održava razdaljinu od 100 metara.

Istovremeno, grčko zakonodavstvo ne dozvoljava postavljanje zvučnih sistema ili muzike jačine preko 50 decibela, ali naravno i ovo kao i mnoga druga pravila su samo „mrtvo slovo na papiru“ u odnosu na realnost koja vlada na mnogim plažama u Grčkoj.

Najčešći prekršaji su kršenje pravila o neophodnoj udaljenosti od mora, zauzimanje većeg prostora na plaži nego što je dozvoljeno, kao i neodržavanje međusobne udaljenosti između lokala od najmanje 100 metara.