Januar koji se, realno udužio na 75 dana, nije otišao nežapaženo. Hvala Bogu ovaj mesec koji (ne)obećava je iza nas, ali može se napraviti jedna lepa retrospektiva.
Dobro, ne baš lepa, ali svakako sadržajna.
Napala nas je magla. Usporen saobraćaj, melanholija, besparica i ove večito nasmejane i klovnovski nastrojene naterali su da gledaju sitkome na foxu da se malo „dignu“. Ali, legitimno je pravo prirode da radi šta hoće.
Ono što nije legitimno je ozbiljno zagađenje vazduha zbog kojeg smo kao vest proputovali sveta. Hvala Bogu na Đokoviću pa se Srbija i Bravo pominju u istoj rečenici.
Kod nas, kaže mi dugogodišnje iskustvo u medijima, saopštenja dolaze kao preporuka, a ne kao obaveza. Dakle, školama se PREPORUČUJE da prate situaciju, na brzinu izuče nauku koja se bavi i zagađenjima i preuzmu odgovornost za odluke koje donose. Jer kada izučiš za učitelja moraš sve to znati jer ovi čija je obaveza da znaju, ne znaju.
Dakle, iz sata u sat dolazile su do nas informacije. Iz državnog vrha, dakako, ona uobičajena: Nema panike, što ne možemo u potpunosti osuditi. Ali valjalo bi i neko objašnjenje zašto doktor koji je dao izjavu za iste novine kaže drugačije. Kaže da jeste opasno da izlazimo i da ćemo, nažalost, neke posledice, naročito kod dece, moći da vidimo tek za deceniju ili više.
Mi zbunjeni. Kome verovati? Hajde da kažemo da postoji sasvim mala mogućnost da je dotični lekar neki politički neistomišljenik vlasti, takoreći nadrilekar koji se drznuo da širi paniku.
Onda kome? Premijerki jer ona po funkciji treba da zove ljude da zovu ljude koji se time bave i znaju da objasne. Ona nam je uputila saopštenje iz edicije: I za vreme Đilasa je bilo magle i zagađenja i ostavila nas u blaženom neznanju.
Dakle, sve je preporuka i ni na šta se ne obavezujemo jer nema opravdanja. Taman kada su nam prodali maglu da je magla bezopasna, oglasila se instanca iz Evrope da kaže da će nas tužiti zbog kršenja, parafraziraću, dogovora o tome koliko smo se obavezali da ćemo čuvati planetu.
Nekako, majku mu, ispada da nije dobro. Ljudi su po difoltu kupovali maske za lice, čak je počela i prodaja hipsterskih cool maski čisto da malo napravimo zezu od ozbilje stvari. Deca u školu, mi na posao. Sutra kažu „sve je ok, samo NE dišite?!I u svom tom bunilu, mi smo radili po nahođenju, što bi se reklo.
I prošlo je. Mislićemo opet o tome sutra, kada se dogodi. Pa ko živ ko mrtav.
Trenutno imamo važnijeg posla, škole nam prazne, vlada virus, u razredima po desetoro dece. Ni da radiš, ni da pobegneš s posla. Bravo za učiteljice, nastavnike i vaspitače koji se snalaze u svim tim okolnostima.
Opet, preporuka. Da svaki direktor, mučenik, sam donese odluku o tome da li će nastave biti zbog manjka učenika. Ni ovaj put, nema izjave koja obavezuje. Garantuje. Potpisuje.
Tako je, u ostalom bilo i za vreme Đilasa. I Koštunice. I Slobe. Dok u drugim, mnogo bogatijim zemljama, ljudima izlaze sa argumentacijom, kajanjem, povlačenjem sa funkcije, kod nas je „sve u redu“.
Kod nas se na plus 40 investitor na gradilištu ne obavezuje da pošalje radnika kući da ne umre na vrućini. Njemu se preporučuje. Računa se na moral kojeg mnogi pod klimom nemaju, pa ljudi zavise od toga da li je neki kompleksaš izgubio dušu na putu ka zvezdama.
Kod nas se preporučuje da se ne kupate u Dunavu jer ne znamo šta u njemu pliva, već sami birate da li ćete umreti od posledica neke hemudže koju opet ovi bez morala bacaju bez da trepnu.
Niko neće da izađe imenom i prezimenom i ministarstvom da kaže: Ne kupajte se u Dunavu. Ne terajte ljude da rade napolju na plus 40! Bićete sankcionisani ako to uradite. Na bacajte hemiju u Dunav. Zatvorićemo vas i nećete više nikada dobiti dozvolu za rad.
Neće niko. A morao bi.
Zato, ne zavaravajte se. Nije prošla magla. Daleko je april.
Spremaju se izbori. Kao da imamo baš i da biramo. Ja, ipak, uvek glasam. Od onih sam utopista što veruju da je moj glas važan ako već živim ovde, plaćam porez i ovde volim i negujem svoju decu. Nisam uvek imala za koga, ali uvek sam znala da li sam levo ili desno, to je nekako deo mog bića, pa sam žmurila i zaokružila ove koji su lagali da su na mojoj strani.
Imaćemo i sada neke stranke. Neke ljude koji govore. Obavezuju se. Govore nam da radnici neće raditi napolju na velikoj vrućini. Da će raditi samo oni koji ne bacaju smeće u Dunav. Da će direktor škole imati informaciju da li je sigurno bezbedno da deca idu u školu zbog zagađenja.
Da će nam se obavezati da će se obavezivati kada dođe do sranja.
I opet će nam prodati tu zagađenu maglu. A magla se ovde kod nas, pokazalo se, sasvim dobro prodaje. Po preporuci, naravno.
Dodaj komentar