Procesori imaju veliku ulogu u ekspanziji tehnologije veštačke inteligencije i AI PC uređaja. U konkurenciji su četiri proizvođača ovih računarskih komponenata.
Ali, u priči o procesorima pođimo redom.
Centralni i drugi procesori
Procesori su elektronske komponente računara napravljene od minijaturnih tranzistora na jednom čipu. Centralni procesor (CPU – Central Processing Unit) je mozak svakog računara i kao što naziv ukazuje to je glavni procesor koji izvršava većinu računskih operacija i upravlja radom drugih komponenti. CPU koordinira rad ostalih hardverskih komponenti – memorije, ulazno-izlaznih uređaja (tastatura, miš, disk) i perifernih uređaja.
Pored centralnog procesora postoji više drugih procesora u računaru, kao što je grafički procesor (Graphics Processing Unit – GPU) namenjen za obradu grafike i izvršavanje paralelnih zadataka. Koristi se u video igrama, profesionalnim grafičkim aplikacijama i sve više za mašinsko učenje i AI tehnologiju. Koprocesori u računaru rade zajedno sa centralnim i poboljšavaju performanse u specifičnim zadacima.
Specijalizovani procesori namenski se izrađuju za određene zadatke kao što je obrada digitalnih signala u realnom vremenu u audio, video i komunikacijskim aplikacijama, procesori za kriptografske operacije kao što su šifrovanje i dešifrovanje i drugi, a svima je namena da omoguće funkcionalnosti i optimizacije za specifične zadatke i aplikacije.
Iako postoje razni procesori, kada se kaže procesor obično se misli na centralni procesor (CPU) računara i njime ćemo se baviti u ovom tekstu.
Glavni delovi centralnog procesora
Centralni procesor je ključni deo svakog računara bez koga ne bi mogao da radi. Njegova efikasnost i brzina direktno utiču na performanse računara. CPU čine aritmetičko-logička jedinica (ALU), kontrolna jedinica (CU), više registara i keš (cache) memorija.
Aritmetičko-logička jedinica je zadužena za izvođenje svih aritmetičkih (na primer sabiranja, oduzimanja) i logičkih operacija (na primer and, or, not).
Kontrolna jedinica upravlja izvršavanjem instrukcija i kontroliše protok podataka između CPU-a i drugih delova sistema.
Registri su brzi skladišni prostori koji se koriste za privremeno čuvanje podataka i instrukcija tokom njihove obrade.
Keš je brza memorija koja čuva često korišćene podatke i instrukcije kako bi se smanjila potreba za pristupom sporijoj glavnoj memoriji (RAM).
Najvažnije karakteristike
Za procesor su najvažniji brzina i broj jezgara. Brzina se izražava u gigahercima (GHz) i veći broj znači i veću brzinu procesora.
Procesori imaju jedno ili više jezgara. Procesor sa više jezgara može raditi više operacija istovremeno i koristiti zahtevnije programe. Jezgro je izuzetno važan deo procesora zahvaljujući kome programi mogu da pristupe hardveru.
Veći broj jezgara je u direktnoj vezi sa boljim performansama procesora. Jeftinije verzije imaju 2 ili 4 jezgra, a najskuplji 10 i više jezgara.
Podsećamo da je prvi procesor napravila tada mala kompanija Intel, 1971. godine i nazvala ga Intel 4004. Skromnih mogućnosti bio je osnova za dalji razvoj koji kompaniju Intel danas čini vodećom u proizvodnji procesora. Druga velika kompanija je AMD i njih dve uglavnom određuju tržište procesora u svetu.
Intel je danas prepoznatljiv po serijama procesora Celleron, i3, i5, i7, i9, a AMD po serijama A, Athlon i Ryzen serije 3,5 i 7.
Unapređenja Intel procesora
Kod Intel procesora serija Celleron je najniža klasa, a zatim slede I3, I5, I7 i I9, a sa povećanjem broja u oznaci rastu i mogućnosti procesora.
Intelov procesor i3 ima dva jezgra i spada u jači rang procesora koji omogućava izvršavanje ozbiljnijih poslova na računaru. Serija i5 ima 2 ili 4 jezgra i Turbo Boost za dodatno ubrzanje procesora i sa njima možete završavati znatno ozbiljnije poslove.
Serija i7 ima visoke performanse, veću brzinu, do 8 jezgara i omogućava složene poslove na računaru kao što je 3D modelovanje i video montažu. Serija i9 je u ponudi po dosta visokoj ceni, primerenoj vrhunskim performansama procesora, koja je na domaćem tržištu oko 70.000 dinara.
Šta donosi najnovija generacija Intelovih procesora
Kvalitet procesora zavisi i od toga koja su generacija. Najnovija Intel Core 13. generacije procesora donosi još viši nivo performansi sa prednostima i za zabavu i za rad vrlo zahtevnih korisnika.
Ova generacija procesora dolazi sa novim tehnologijama koje omogućavaju njihovu kompatibilnost sa najnovijim operativnim sistemima. Koristi novu generaciju RAM memorije DDR5 koja obezbeđuje brži prenos podataka i manju potrošnju energije u poređenju sa prethodnom generacijom. Jedna od glavnih prednosti su P jezgra i E jezgra.
Da pojasnimo – P jezgra (jezgra performansi) podrazumevaju najbolju brzinu i performanse, a E jezgra (efikasna jezgra) doprinose efikasnosti i uštedi energije. Ovo je važno kod prenosnih računara jer produžava trajanje baterije. Procesori i9 serije imaju čak 24 jezgra, od toga 8 za performanse, a 16 za efikanost. Maksimalna turbo frekvencija je 5,80 GHz i prvi je procesor u PC industriji koji je ostvario taj nivo.
Šta je sledeće?
Na početku smo istakli da procesori imaju veliku ulogu u ekspanziji tehnologije veštačke inteligencije i AI PC uređaja. U konkurenciji su četiri proizvođača ovih računarskih komponenata.
Intel je na međunarodnom CES 2024 sajmu u Las Vegasu predstavio dva nova procesora “Arrow Lake” i “Lunar Lake” i najavio da će biti u prodaji do kraja 2024. godine.
Kompanije AMD je najavila da će „Strix Point“ serija sledeće generacije Ryzen procesora sa AI hardverom biti promovisana u drugoj polovini 2024. godine.
Apple je pustio u prodaju svoje „M3“ procesore, a Qualcomm konkuriše sa laptopom opremljenim „Snapdragon“ serijom procesora.
Tržišni izveštaji beleže da je prodaja procesora u prvom kvartalu 2024. godine značajno povećana u odnosu na isti period prethodne godine, a procena je da će se trend nastaviti upravo zbog zahteva za unapređenje veštačke inteligencije.
Dodaj komentar