Kako je jedna stara kuća ispod Petrovaradinske tvrđave dobila moderan enterijer.
Novosadski Modelart Arhitekti predstavili su projekat uređenja stana od 65 kvadrata, izveden u Štrosmajerovoj ulicu u popularnom Gradiću iliti Podgrađu, staroj baroknoj četvrti koja se nalazi u donjem delu čuvene Petrovaradinske tvrđave, piše Gradnja.rs.
Zahtev je bio da se stan u starom objektu adaptira i renovira, uz preuređivanje tavanskog prostora i povezivanje sa prizemnim delom.
Jedan od zahteva je bio stvaranje savremenog prostora, koji pritom neće izgubiti svoj izvorni karakter. Pažljivim izborom materijala, cilj je bio da se zadrži rustičnost prostora, uz poštovanje zatečenog konteksta.
Prostor se nalazi u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, koje poslednjih nekoliko godina prolazi kroz intenzivnu obnovu.
Obnovom fasada i krovova objekata, koji su uglavnom izgrađeni u 17. i 18. veku, Podgrađu je vraćen stari sjaj, čime je postalo epicentar kulturnih dešavanja, ali i atraktivan prostor za život.
Stan koji je predmet adaptacije nalazi se u prizemnom objektu sa tavanskim prostorom.
Kako objašnjavaju novosadske arhitekte, centralni element prostora je spiralno stepenište, koje povezuje prizemlje sa potkrovljem. Ideja je bila da stepenište bude lagano i prozračno, zbog čega je odabrana tanka čelična konstrukcija.
Koncept oblikovanja enterijera zasnovan je na kontrastu različitih materijala: s jedne strane crni metalni elementi i betonske površine daju prostoru savremen, industrijski karakter, a s druge strane, prirodni materijali – drvo i opeka – daju dozu rustičnosti i iskazuju poštovanje prema izvornoj arhitekturi.
Glavni adut ovog malog stana svakako je potkrovlje. Zatečeni tavanski prostor se pokazao kao vrlo pogodan za transformaciju potkrovlja, uz male intervencije na drvenoj krovnoj konstrukciji.
Krovni prozori omogućili su ne samo ulazak velike količine dnevne svetlosti, nego i pogled na Petrovaradinsku tvrđavu i toranj sa satom.
Na raspored i veličinu prozora uticala je krovna konstrukcija – razmak između rogova i visina nadzitka.
Objekat u kome se stan nalazi je pod zaštitom, pa nije bilo moguće menjati gabarite objekta i dodatno podizati krovnu konstrukciju.
„Ukupna površina prozora prilagođena je površini prostora, tako da se dobije optimalna količina dnevnog svetla“, kažu arhitekte.
Kako dalje objašnjavaju, tavanski prostor može biti odličan za život i rad, ako se prostor adekvatno iskoristi i kvalitetno adaptira.
Prilikom projektovanja krova, često se ne razmišlja o potencijalnom iskorišćenju tavanskog prostora, pa se krovna konstrukcija ne prilagođava novoj nameni prostora.
Zbog toga je najčešće potrebno naknadno prilagoditi krovnu konstrukciju, da bi se dobila adekvatna visina i funkcionalnost prostora.
Kvalitet potkrovlja, dodaju iz Modelarta, najviše zavisi od kvaliteta gradnje: adekvatna termoizolacija je neophodna za toplotni komfor, dok je za osvetljenost prostora najvažniji broj i raspored otvora.
„Za dobru osvetljenost potkrovlja krovni prozori su efikasnije rešenje od krovnih badža, jer propuštaju znatno više sunčeve svetlosti, a u nekim slučajevima su i jedino rešenje – npr. kad se radi o objektu pod zaštitom, gde nije moguća izmena gabarita krova“, kažu arhitekte.
Navode da je postojeća međuspratna drvena konstrukcija zadržana, uz restauraciju drvenih greda, koje su ostale vidljive. To se odnosi i na krovnu konstrukciju, gde su drveni stubovi i krovne raspinjače ostali vidljivi.
S obzirom na to da je reč o malom prostoru, u projektantskom smislu najveći izazov je bio stvoriti funkcionalan i savremen stan, uz istovremeno zadržavanje postojećeg ambijenta i poštovanja istorije objekta.
Prostor se sastoji iz prizemlja, u kome se nalaze dnevni boravak, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo, i potkrovlja, gde je smeštena spavaća soba sa radnim prostorom.
Kako na kraju napominju novosadske arhitekte, kada se susretnu jasni zahtevi i smernice klijenta sa vizijom projektanta, rezultat je prostor kojim su obe strane zadovoljne.
Dodaj komentar