Srpsko-američki glumac Vojislav Govedarica iznenada je preminuo danas (5. decembar) u Los Anđelesu u 83. godini, javljaju domaći i svetski mediji.
Vojislav Govedarica, poznat i pod nadimkom Voja Krstarica, rođen je 1940. godine u Gacku, Istočna Hercegovina, a proslavio se kao glumac i telohranitelj Silvestera Stalonea.
U svet filma ga je uveo Puriša Đorđević.
U Ameriku je otišao kad je imao 41 godinu, gde je počeo da radi kao obezbeđenje u Malibuu, a na tamošnjem filmu počeo je da radi zahvaljujući Sejfiju Moleru. Na špicama u američkim filmovima je bio potpisan kao Vojo Goric.
Upoznaje Silvestera Stalonea koji odlučuje da mu da ulogu u „Rambu II“. Kasnije je radio i sa Žan Klodom Van Damom, sa kojim je glumio u filmu „Lavlje srce“, a bio je i u užem izboru za dobijanje značajne uloge u „Robinu Hudu“, sa Kevinom Kostnerom.
On se u Holivudu pored glume bavio i obezbeđivanjem mnogih klubova i tamošnjih javnih ličnosti, a jednom prilikom je ispričao kako je dobio nadimak Krstarica.
– Dok sam radio kao obezbeđenje, dešavale su se tuče i onda bih ja pre nego što nekoga sastavim sa zemljom upozoravao momke da se smire, da ćute. Pročulo se da sam jak i da sam jednim udarcem sređivao i najjače momke tog vremena. Onda je jedan bata rekao: „Došla je neka krstarica, sve će potopiti“. Tako sam ostao Krstarica – ispričao je Vojislav u jednom intervjuu pre nekoliko godina.
Kako je počela vaša saradnja sa Silvesterom Staloneom?
– Pre nego što sam se upoznao sa Staloneom igrao sam samo dve manje uloge. Saradnja sa njim počela je na vrlo smešan način. Agent me je jednog dana pozvao i rekao mi da imam ponudu da glumim u filmu „Rambo“. Otišao sam tamo i kasting direktor me je zamolio da izvedem neki potez. Ja sam ga uhvatio za vrat i bacio na fotelju, pa su me posle zezali da sam zato i dobio ulogu. Poslali su me da upoznam Stalonea i bogami sam ga dugo čekao ispred vrata. Pojavio se u crnom šortsu, tek što je izašao iz teretane. Tada mi je rekao da se konačno pojavio neko veći od njega. Tada sam mu rekao da sam ja i jači, a ne samo veći, uhvatio ga i prevrnuo.
Kako je došlo do toga da postaneš njegov lični telohranitelj?
– Posle uloge u „Rambu“ putovao sam svuda i Stalone i ja nismo bili u kontaktu. Jednog dana, pozvao me je njegov dubler i rekao da moram da se vratim u Los Anđeles jer svi, sa Staloneom na čelu, nedeljama ne prestaju da pričaju o meni. Zamolio me je da ga hitno pozovem jer, kako je naveo, ne treba mu puk vojske, već samo jedan kao što sam ja. Kada smo se čuli, sledećeg dana sam počeo da radim. Nisam ja bio njegovo obezbeđenje, već njegov lični čuvar. Išao sam uz njega jer mi je najviše verovao.
Za razliku od mnogih holivudskih telohranitelja, niste prodali privatne informacije, iako su vam nuđene velike pare?
– Nudili su mi novac da kažem nešto o ženama sa kojima je bio, njegovom načinu života, da otkrijem prljav veš, ali nikada na to nisam pristao. Meni su čast i obraz na prvom mestu, Stalone me je zbog tih osobina i držao blizu sebe. Šta bi mi značilo da jednu informaciju prodam za 300.000 evra ako ne bih mogao da hodam ulicom uzdignute glave. Kada god bismo se kasnijih godina čuli, rekao bi mi da je ponosan na moje dostojanstvo.
Da li se družite sa holivudskim zvezdama?
– Glumci u Holivudu se ne druže jedni sa drugima, već se povlače u sebe. Imaju svoj krug ljudi, svoje aktivnosti i nije im svojstveno da jedni sa drugima budu bliski. Ponekad, kada se dogovara neki projekat, okupe se na večeri, ali to je sve. Nisu oni topli i pristupačni kao Balkanci. Odrastaju mnogo drugačije i ne uče se tom nepotrebnom okupljanju sa svim i svakim.
Kako provodite vreme u Americi otkako ne snimate?
– Vreme provodim u šortsu, na treningu. Ustanem, ne presvlačim se, već odmah na trening, i to traje nekoliko sati. Kada se vratim sa treninga, sinovac mi kaže – voda ti je spremna, idi se kupaj. Znate li šta mi radi? Plaknem se ja, šta ću, da ne smrdim. (smeh) Trening mi najviše vremena oduzima i sport je obeležio čitav moj život. Za drugo ne znam od 13. godine i primarno mi je da ostanem u formi. Ljudi i dan-danas ne znaju koliko godina imam. Izgledam bolje od mladića trostruko mlađih.
Zbog čega sprski glumci ne uspevaju u Holivudu, a toliko se trude?
– Možda ima pravih srpskih glumaca u Holivudu, ali ih ja nisam video. Oni koji dođu rade mnogo ružne stvari. Nemaju ni karakter, nemaju čast, nemaju ništa, a grabe slavu. Ubacuju se prevarama na kastinge, a kada dođe vreme da progovore ili odglume, pojma nemaju. Dosađuju glumcima, ima jedan čije ime neću spomenuti, koji saznaje gde je Žan-Klod i pojavljuje se tamo gde mu dojave. To nema nikakvog smisla i nažalost ne shvataju da je u svakom poslu najvažnije dostojanstvo – ispričao je pre nekoliko godina.
Dodaj komentar