Beskućnik Rade Drini (59) iz Beograda, čija je sudbina potresla Srbiju, preminuo je juče, šest dana nakon boravka na Klinici za plućne bolesti UKC Srbije.
Za strašnu sudbinu čoveka koji je od rođenja živeo po domovima za nezbrinutu decu, a potom po ulicama glavnog grada, javnost je saznala iz teksta novinarke „Vremena“ Jelene Jorgačević Kisić. Ona je reagovala na objavu Ivane Radojičić koja živi u zgradi u kojoj je Rade povremeno boravio, pisao je Kurir, prenosi Blic.rs.
Uz angažovanje redakcije Kurira, kako navode, a potom i ogromno angažovanje Aleksandre Čamagić, gradske sekretarke za socijalnu zaštitu i Centra za socijalni rad Savski venac, kao i asist. dr Mihaila Stjepanovića, direktora Klinike za pulmologiju, Rade je smešten u bolnicu.
Tada nije imao nikakva dokumenta i bio je zarobljen i u bedi i birokratiji.
Nesrećnom čoveku je još godinu dana ranije ustanovljen metastatski rak pluća, ali bez lične karte, a time i zdravstvene knjižice, nije mogao da se leči. Za hemoterapiju potrebna su dokumenta.
Doktor Stjepanović ga je životno ugroženog primio kao hitan slučaj. Primio je krv i dobio je kiseonik, a Aleksandra Čamagić je pokrenula proceduru za dokumenta.
U međuvremenu, službenici MUP uspeli su da izrade i Radetu uruče ličnu kartu.
Zahvaljući tome, nesraćan čovek koji je život porveo na ulici biće i sahranjen, propisno i dostojanstveno, imenom i prezimenom. Rade će biti sahranjen na groblju Zbeg, o trošku opštine Savski venac.
„Pustio da život ide mimo njega“
Oni koji su znali po neki detalj iz njegovog mučnog života, kažu da je Rade detinjstvo i ranu mladost proveo u Domu za nezbrinutu decu. Rečeno mu je da je njegova majka umrla nakon što ga je rodila. Neko vreme bio je u hraniteljskoj porodici, pa je ponovo vraćen u Dom.
– Kada je napunio 18 godina, našao se na ulici. Završio je dve godine Srednje saobraćajne škole i potom odustao od daljeg obrazovanja. Umesto školovanja morao je da zaradi za život. Da preživi. Prao je šoferšajbne na kolima, radio u luna parku, mahom prosio…
– Živeo je neko vreme i u takozvanom kartonskom naselju ispod Gazele, u kamp-prikolici koju mu je prijatelj pozajmio. Ni spavanje po parkovima nije mu strano. Kamen za pod glavu… ispričala je Ivana Radojičić od čije objave se i saznalo za strašan život jednog Beograđanina.
O Radetu bi, kaže, kao i o svakom čoveku, moglo mnogo toga da se kaže – i da je drag i ljubazan, da ima umetničku crtu, da je vičan poslovima u kući, da ume da sasluša sagovornika. Sa druge strane, Rade je davno ispustio dizgine svog života iz ruku i pustio da život ide mimo njega…. Nažalost, izlaz iz problema našao je u alkoholu. To ga je koštalo mnogo, čak i kontakta sa članovima porodice.
– Da su stvari išle drugačijim tokom, da su mu podeljene drugačije karte, da se izborio za bolju „ruku“ možda bi sada bio čuveni umetnik. No, ni život ni Rade nisu umeli drugačije te je, umesto da otvara izložbe, otvarao boce sa alkoholom i sakupljao limenke…, navodi se u objavi na društvenim mrežama.
Izvor: Blic.rs
Dodaj komentar