Gordana Kuić, autorka devet romana i dve zbirke priča, preminula je u Beogradu u 81. godini. Sahrana Gordane Kuić biće 19. januara u 14.30 sati na Novom groblju u Beogradu, preneli su njeni prijatelji.
Rođena u Beogradu 1942. godine, Gordana Kuić završila je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta i Hanter koledžu u Njujorku.
Radila je kao savetnik za engleski jezik u američkoj ambasadi u Beogradu, kao konsultant u AYUSA International u Beogradu, i kao administrator za engleski jezik u istočnoj Evropi i za humanitarnu pomoć bivšim jugoslovenskim republikama u Soroš fondaciji u Njujorku, prenosi Telegraf.
Objavila je romane „Miris kiše na Balkanu“, „Cvat lipe na Balkanu“, „Smiraj dana na Balkanu“, „Duhovi nad Balkanom“, „Legenda o Luni Levi“, „Bajka o Benjaminu Baruhu“, „Balada o Bohoreti“, „Roman u slikama“ i „Roman u pričama“, piše SEEcult.
Takođe, objavila je dve knjige pripovedaka „Preostale priče“ i „Sa druge strane noći“.
Prema njenom romanu „Cvat lipe na Balkanu“ snimljena je TV serija, u režiji Ivana Stefanovića.
Takođe, prema romanu „Miris kiše na Balkanu“ snimljeni su TV serija i film, u režiji Ljubiše Samardžića.
U dramatizaciji Nebojše Romčevića napisana je drama „Miris kiše na Balkanu“, koja je premijerno izvedena 2009. u Madlenijanumu.
„Miris Kiše na Balkanu – balet o Riki“ premijerno je izveden u Sarajevu 1992, te u Beogradu iste godine na BEMUS-u.
Prema rečima Gordane Kuić, počela je da piše tokom ranih osamdesetih godina 20. veka – ne da bi postala pisac već sa željom da ovekoveči život pet izuzetnih žena – sestara Salom, odnosno svoje majke Blanke i tetaka, Laure, Nine, Klare i Rifke.
Dogodilo se da je preko njih u svojoj prvoj trilogiji ispričala priču o sefardskim Jevrejima Sarajeva, Bosne, pa i Balkana u trajanju od jednog veka.
O tome je, kako je svojevremeno navela, saznala tek kada je pročitala recenziju Davida Albaharija.
Smatrala je i da nema većeg priznanja od čitanosti.
Čitalačku publiku niko ne može nasilno privući bilo kakvom medijskom kampanjom, kritikama, reklamom, niko ne može naterati na izbor onoga što će čitati.
– Publika je nepotkupljiva. Samo zbog nje moji romani traju. To trajanje je potvrda vrednosti. Drugim rečima, ako se moji romani budu čitali za sto godina, značiće da nešto vrede, mada u tome, nažalost, ja neću moći da uživam – navela je Gordana Kuić na svom sajtu.
Gordana Kuić dobila je nagradu Žensko pero za 2006. godinu, nagradu za najbolju prozu Banjalučkog sajma knjiga za sabrana dela i nagradu Izdavača i knjižara BIH za 2010. godinu.
Njeni romani prevedeni su na francuski, engleski, poljski, makedonski, slovenački, italijanski, nemački, španski i hebrejski jezik.
Dodaj komentar