Fruška gora ima 16 jezera, 40 vodopada i sa nekim od najlepših predela koje ćete videti, ovo mesto u Srbiji je pravi biser prirode. Ali sve njene lepote nisu sprečile one nesavesne da svesno skrnave prirodu. Masovna bahata seča šume preti da ogoli Nacionalni park Fruška gora. Takođe, dosta je onih koji dođu da uživaju u prirodi a onda za sobom ostave tonu đubreta i takvih je zaista mnogo.
Pećina Beli majdan, Ledinačko jezero, livada Kišelez, jezero Moharač, Iriški venac, nebrojeni vinogradi, izletišta, guste šume, samo su deo prirodnih lepota Fruške gore.
Ona je i dom velikog broja kulturnih spomenika, na njoj je nastalo 35 pravoslavnih manastira, većinom od 15. do 18. veka, od kojih je sačuvano 17.
Međutim, umesto da brižljivo čuvamo i pazimo na takvo blago, mi smo ga zatrpali smećem, uništavamo šumu sečom i paljevinama bez mere, na njoj smo ostavili napuštene objekte kao kuće duhova…
View this post on Instagram
Ljubitelji prirode, ekolozi i planinari upozoravaju da Frušku goru zbog svega toga nećemo uspeti da sačuvamo od uništenja.
Situacija je, kažu, takva da ako se uskoro ne donese jasna strategija kako zaustaviti loše pojave u najstarijem nacionalnom parku, bogata prirodna i istorijska riznica postojaće samo na papiru.
View this post on Instagram
Planinar Dušan Tomić kaže da je obišao mnoge nacionalne parkove u Evropi, ali da Fruška gora to jednostavno više nije.
– Priča da je masovna seča drveća planska jednostavno ne stoji. Seče se sve živo, motorke, kamioni i traktori rade bez prestanka, još malo ćemo moći da vidimo Vrdnik iz Novog Sada. Tamo gde su bila stabla, sada je šipražje. Stavljaju tucanik na planinarske staze. Nemarni su i sami posetioci, ima onih koji ostavljaju sve iza sebe. U okolinama vikend naselja i sela stalno se pali strnjika, ljudi su opsednuti time, gore i rubni delovi šuma. Kao da smo se svi dogovorili da uništimo Frušku goru – rekao je Tomić.
U Nacionalnom parku Fruška gora kažu da je situacija veoma kompleksna. Navode da često isti ljudi budu kažnjavani zbog bacanja smeća ili bespravne seče, odsluže svoje mizerne kazne i nastave sa nepočinstvima.
Kako navode, postoje oni koji se divljom sečom bave kako bi preživeli, a postoje i oni koji dolaze iz daljih delova Srbije samo da bi se bavili krivolovom, šumokrađom i podigli divlji objekat.
Čuvari su zbog novog zakona ostali bez oružja pa ih lopovi napadaju sekirama i motornim testerama.
Zaštićeno područje Fruške gore prostire se na oko 26.000 hektara, to jest na dužini nešto većoj od 80 kilometara i prosečnoj širini od oko petnaest kilometara.
Jedan od predloga koji bi mogao da se razmatra kako bi Fruška gora bila sačuvana jeste i mogućnost da se oni koji uništavaju okolinu kažnjavaju za narušavanje prirodnog dobra, a ne samo za bacanje smeća ili nelegalnu seču šume.
Iako je tako nešto predviđeno Zakonom o zaštiti prirode, a kazne su čak i do tri miliona dinara za pravna lica, u praksi se to do sada retko primenjivalo, kažu ekolozi.
Koliko je Fruška gora kao nacionalni park ugrožena govori i šest primera uništavanja.
1. Seča drveća
Gotovo da nema staze koja nije zakrčena deblima. „Gole seče“ ima na lokalitetima Zmajevac – Vrdnik, kod hangara na Paragovu, restorana „Arena“, prema TV tornju, Ledinačkom jezeru…
Iz Nacionalnog parka kažu da oni seku planski, ali je problem u nezakonitoj seči drveća.
2. Smeće
Smeće jednostavno ne može da se ne primeti gotovo na svakom mestu, a baca ga ko gde stigne.
– Građani misle da komunalne službe iz parka redovno odnose đubre, a to nije istina, nego tek u nuždi. Na izletištima će vas dočekati gomila smeća – pričaju planinari, koji ga i sami često čiste, ali uzalud.
3. Kuće duhova
Fruška gora postala je groblje za hotele, odmarališta i bolnice, nekada poznate, a danas prave kuće duhova.
Hoteli „Osovlje“, „Ležimir“ i bivše odmaralište „Pošta“ samo su neki od dvadesetak napuštenih i ruiniranih objekata u koje danas svako može da uđe.
Radi se o vlasništvu odavno propalih firmi, a uglavnom se nalaze na najlepšim mestima i vidikovcima.
4. Požari
Na obodima NP, iznad naselja, meštani i vikendaši često pale strnjiku, a požari se šire i na obode šuma. U NP smatraju da to jedino adekvatne kazne mogu da reše.
Vatrogasci su tako u ponedeljak gasili šumu kod Ležimira, a požar je izazvao čovek koji je palio baštenski otpad.
5. Deponije
Legalna deponija Tancoš – Beočin nalazi se na tek 900 metara od NP i prostire se na 35.000 kvadrata.
S druge strane svako fruškogorsko selo ima najmanje jednu divlju deponiju u svojoj blizini. Iako ih komunalci povremeno uklanjaju, ne mogu da uklone posledice koje je otpad ostavio u zemljištu, vodi i vazduhu.
Na divlje deponije bacaju se čak i leševi životinja.
6. Uništeni putevi
Mnogi putevi na Fruškoj gori nisu popravljani decenijama. Takav je i jedan od najprometnijih, Partizanski put, dug 70 kilometara. U nadležnosti je šest opština, koje ne mogu da se dogovore o obnovi.
Prikupljanje potpisa za zaustavljanje seče stabala na Fruškoj gori
Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“ (OŠFG) započeo je u centru Novog Sada sa prikupljanjem potpisa za zaustavljanje seče stabala na Fruškoj gori.
Akcija je započeta 12. marta, a aktivisti Pokreta prikupljaće potpise u Zmaj Jovinoj ulici i u užem centru Novog Sada.
Davanjem potpisa podržavate predloge Pokreta kojima se traži hitno zaustavljanje seče šuma i uvođenje moratorijuma na seču šuma Fruške gore u trajanju od 20 godina.
U Pokretu obrazlažu svoje zahteve niskom pošumljenošću Vojvodine (6,5%), te navode da je komercijalna eksploatacija šuma Fruške gore neodrživa praksa, piše 021.
Izvor: DDL
Bespoštedna seča drveća u Nacionalnom parku Fruška gora (VIDEO)
Dodaj komentar