Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je danas na sahranu patrijarha Irineja noseći masku i pridržavajući se mera zaštite od virusa korona. Sa Vučićem je stigao i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.
Obojica su poznati kao veoma arogantni političari koji su se često, u sklopu svojih rejting kampanja, u javnosti pojavljivali bez zaštitnih maski. Tako su hteli da poruče da su oni iznad zaraze, da su neustrašivi i imuni na bolesti koje pogađaju obične smrtnike.
Danas, na ispraćaju partijarha Irineja koji se na isti način zarazio na sahrani mitropilita Amfilohija, obojica su u u Hram svetog Save u Beogradu došli sa maskama. Blizina smrti, način na koji se i sam patrijarh zarazio virusom kod njih su probudili egzistencijalni strah. Ovo je kod Aleksandra Vučića probudilo opsesivan strah od smrti, koji ga je pratio od najranijih dana u politici.
Njegov nekadašnji blizak saradnik, novinar Predrag Popović, koji je i autor biografskih dela o Vučiću, revnosno je beležio ispade manije gonjenja kod današnjeg predsednika dok je još bio “političkko nedonošče”.
“Iza patološke potrebe za izazivanjem sažaljenja nalazila su se dva osnovna motiva. Prvi je stvaranje utiska da je toliko opasan, nepodmitljiv i nepokolebljiv protivnik svih zlikovaca da oni ne mogu s njim drugačije izaći na kraj, moraju da ga likvidiraju. Drugi motiv je širenje zablude da je upravo on, i samo on, najveći, najhrabriji i najdosledniji zaštitnik svih ojađenih i obespravljenih.
Da laž izgleda uverljivije, a opasnost većom, nikada ga nije napadao neko anoniman i beznačajan, nikada neko s realnim motivima, koga je prevario za pare ili mu je natovario neku drugu nesreću na leđa. Ne, Vučića su uvek ubijali samo najveći zločinci, njegovi lični i neprijatelji vaskolikog srpstva”, piše Popović.
O glavi su mu radili Slobodan Milošević, Vesli Klark, Karla del Ponte, Zoran Đinđić, Boris Tadić, Ivica Dačić, Miroslav Mišković, Darko Šarić, Luka Bojović, Naser Keljmendi, Si-En-En, UČK, četnici iz Republike Srpske, aranđelovačke vehabije i izuzetno opaki blejači s Fejsbuka, uvek spremni da u njegovom smeru ispale teroristički rafal komentara punih uvredljive i eksplozivne istine… Ovih dana vidimo da mu o glavi rade zločinac Čaba Der, a izgleda i korona.
Vučića je suicidna mašta, piše Popović, prvi put napala čim je dobio poslanički mandat i vrtoglavicu izazvanu opojnom blizinom medija.
“U leto 1994, pravio sam intervju sa Šešeljem u sedištu SRS-a u Francuskoj ulici. Usplahiren, u kabinet je ušao Vučić i tihim glasom, uzdisanjem prekidajući rečenice, ispričao kako je upravo preživeo atentat. U stranku je krenuo iz Poslaničkog kluba republičkog parlamenta. Seo je u crveni stranački ‘jugo’, na mesto suvozača, pored svog šofera Gorana Novakovića Narkomana. Zločinci su ih čekali u zasedi na prvom semaforu. Kad su stali na crveno, izvršen je brutalni napad sleđa. U ‘jugo’ se zakucao neki neidentifikovani auto. Vučić je viknuo: ‘Joj’. Češkanje auta je bilo toliko da nijedan vozač nije ni izašao da vidi štetu. Atentator je mahnuo rukom Vučićevom šoferu, ovaj mu je odgovorio istom merom. Međutim, 200 metara dalje, na pola puta do stranke, mladi generalni sekretar SRS-a shvatio je da je upravo za dlaku izmakao ubicama.
– Vučiću, nikome to ne pričaj. Smiri se i zaboravi – rekao mu je Šešelj.
– Dobro, ali kažem ti da ovo nije bilo slučajno. Na poslednjoj sednici, u Skupštini mi je Bidža rekao da pazim kako vozim. Siguran sam da su socijalisti organizovali ovo – Vučić je bio tužan što mu šef ne veruje.
– Samo ti ne brini, kad te ubiju, radikali će da te osvete – rugao mu se Šešelj, znao je s kim ima posla.
Nekoliko godina kasnije, kao zloglasni Miloševićev ministar informisanja, otkrio je „pravu istinu“ o razlozima rušenje zgrade RTS-a u aprilu 1999. Tada je u radikalskim novinama “Velika Srbija”, koje je sam uređivao, objavio da su general Vesli Klark, komandant NATO-a, i Leri King, legendarni voditelj Si-En-Ena, osmislili ceo plan samo da bi njega eliminisali.
– U vreme napada na zgradu RTS-a, trebalo je da ja budem tamo zbog poziva Lerija Kinga, šoumena američke televizije Si-En-Ena. Iako sam unapred odbijao svaku pomisao da gostujem u šou programu jedne agresorske zemlje, iz kabineta Lerija Kinga su tri puta zvali i insistirali da u 2,30 budem u studiju RTS-a i uključim se u živi program. Čak je na teletekstu Si-En-Ena to najavljeno. Trebalo je da tačno u dva sata uspostavimo direktnu satelitsku vezu iz tog dela zgrade koji je, šest minuta kasnije, pogođen. Izgleda da su hteli da imaju živu sliku hica u ministra i osoblje naše televizije – sprdao se Vučić sa žrtvama, pretvarajući njihovu tragediju u svoje laži.
U vreme vladavine Borisa Tadića, dok su sarađivali u „Pravdi“, na Vučića su izvršena tri nepostojeća atentata, priseća se Popović.
“Prvi je izveden odvrtanjem šrafova na točkovima njegove ‘škode oktavije’, koju je dobio na poklon od Miodraga Kostića. Posle gostovanja na nekoj novosadskoj televiziji, krenuo je kući. Vozio je Nebojša Stefanović, zvani Slina. Iskusnim šoferskim instinktom osetio je da gubi kontrolu. Zaustavio je ‘škodu’ i odmah otkrio da je neki zlikovac skinuo dva-tri i olabavio ostale šrafove na prednjem levom točku. Da to nisu primetili, sleteli bi u neki jarak i eto tuge, vinski podrum u Jajincima ostao bi bez gazde.
I sledeći napadi su izvršeni u saobraćaju. Dok je Vučić jurio nekom stranputicom, u šoferšajbnu je udario kamen veličine pesnice.
– Ne mogu da tvrdim da je to atentat, ali nikoga nije bilo u blizini, niko nije vozio ispred mene, nema objašnjenja kako je kamen odskočio i udario u prednju šajbnu. Nemam dokaza, ali uveren sam da je neko pokušao da me ubije – rekao mi je Vučić”, piše Popović
Predrag Popović je opisao još desetine “pokušaja likvidacije” Vučića koji su se odigravali u bolesnom umu nekadašnjeg radikačslog jurišnika. Popović ovako završava to poglavlje:
“Vučiću ne pada na pamet da se izvini za sve budalaštine, laži i prevare kojima dve decenije truje Srbiju. Bez straha od istine, uveren da je jači od nje, ne brine ni zbog kršenja zakona, koji kao krivično delo tretira lažno prijavljivanje i izazivanje nemira i panike. Svesno, s jasnom namerom da nanese štetu političkim konkurentima, a sebi, patološki izazivajući sažaljenje građana, digne rejting, godinama nekažnjeno uzbunjuje javnost.”
Sinod SPC je pozvao građane da se pridržavaju epidemioloških mera, a ispred hrama su postavljena dva video bima kako bi mogli da prate bez ulaženja. Veći broj onih koji učestvuju u bogosluženju, ipak, ne nosi maske. Izvestan broj građana i političara takođe ne nosi maske.
Dodaj komentar