Da li je Srbija i definitivno na pragu potpune zabrane pušenja

Svetski dan bez duvanskog dima obeležen je juče, a u Srbiji je dočekan sa vrlo pesimističnom statistikom. Čak trećina stanovništva puši, a od bolesti koje su direktna posledica konzumiranja duvana godišnje umre preko 15.000 ljudi.

Ponešeni tom poraznom brojkom, Ministarstvo zdravlja priprema izmene zakona, kojim će se regulisati upotreba duvanskih proizvoda i potpuna zabrana duvanskog dima u zatvorenom prostoru.

I deca ugrožena

Skoro dve trećine dece izloženo je duvanskom dimu u svojim kućama. „Često se pokreće astma kod takve dece, a u odraslom dobu imaju veoma veliki rizik, čak i ako su nepušači, da umru od hronične opstruktivne bolesti pluća“, ističe doktorka Ika Pešić iz Klinike za pulmologiju KCS.

Neslavni lider

Srbija je posle Crne Gore lider u regionu po broju pušača, a pušenje je naročito u porastu među ženama. Izreka „puši kao Turčin“ više ne odražava realno stanje, jer je Turska „lepo primenila kontrolu duvana u svojoj zemlji“, ističe Pešić. „Zakon poštuju i to je tako. Kod nas po pitanju poštovanja zakona situacija je poprilično posustala. Zakon koji je donet 2010. godine se primenjivao do 2012, 2013. godine kada je došlo do promene vlasti“, kaže dr Pešić.

Većina pušača posle izvesnog vremena poželi da ostavi cigarete, ali ne znaju kako ili nisu dovoljno motivisani zbog zavisnosti koju izaziva nikotin. Doktorka Pešić kaže da je s jedne strane bitno da pušenje postane neželjeno ponašanje, a s druge strane, pušačima u odvikavanju mogu pomoći i lekovi.

„Jako su efikasni medikamenti protiv pušenja, samo moraju da se koriste do kraja i ljudi ne smeju da posustaju. Mogu jako da pomognu i da im spasu život“, ističe ona za N1.

Apsolutni uslov

Dodaje da ako želimo u Evropsku uniju, moramo da donesemo zakon o potpunoj zabrani pušenja, što bi podrazumevalo i zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

Od raka pluća godišnje umre 5.000 stanovnika Srbije. Duvan je i jedan od glavnih uzroka za nastanak koronarne bolesti, moždanog udara i bolesti perifernih krvnih sudova.

„Osamdeset odsto naših bolesnika su bivši ili sadašnji pušači. Postoje mladi ljudi u tridesetim godinama koji doživljavaju infarkt miokarda, šlog, mnogo je onih koji imaju promene na stopalima, gangrene koje zahtevaju amputacije i onesposobljavanje“, napominje vaskularni hirurg Petar Popov.

U opasnosti i nepušači

I kod nepušača duvanski dim povećava rizik od raka pluća i kardiovaskularnih bolesti.

„Srbija gubi oko dva odsto BDP-a godišnje zbog posledica pušenja. Nije to samo zbog troškova lečenja već i zbog troškova koji nastaju u privredi“, navodi direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša.

Pušenje u radnom prostoru zabranjeno je 2010. godine, a do kraja ove godine očekuje se izmena Zakona. „Promena će biti u smislu da se uvede potpuna zabrana duvana u zatvorenom prostoru“, kaže pomoćnik ministra zdravlja Vesna Knjeginić.

Brzi rezultati

Pušenje je jedan od glavnih uzroka hroničnih nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti. To se i pokazalo u zemljama koje su prve zabranile pušenje u zatvorenom prostoru. „Oni su u roku 25 godina za 20 odsto smanjili broj malignih oboljenja. Njihovo objašnjenje je da je to zbog drastičnih mera u kontroli duvana“, objašnjava predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana Srmena Krstev.

U svetu duvan ubija sedam miliona ljudi godišnje. Državne kase imaju velike prihode od akciza na duvanske proizvode, ali su, po računici SZO, troškovi lečenja i bolovanja četiri puta veći.