Ukoliko ste ikada poželeli da posetite predele koji izgledaju kao da su izašli iz pera pisca najmagičnije bajke, možda je vreme da posetite Kapadokiju u Turskoj. Stvari svakako postaju još zanimljivije kada zavirite u njeno podzemlje, koje krije mistični duh nekih prohujalih vremena.
Da li ste, na primer, ikada čuli za Derinkuyu? Danas savremeni „površinski“ grad nosi isto ime, ali i onaj neverovatni, podzemni, u njegovoj neposrednoj blizini.
To je drevni ljudski „mravinjak“ prepun galerija i prolaza, skriven od pogleda, izdubljen u mekoj vulkanskoj steni, do dubine od čak 85 metara.
Podzemni grad je toliko velik da je u njemu svojevremeno moglo mesecima da živi do 20 hiljada ljudi, zajedno sa svim potrepštinama, hranom i stokom.
Podzemni grad Derinkuyu je mesto koje fascinira, bukvalno i figurativno, na svakom nivou, kako turiste, tako i stručnu javnost, piše putnikofer.hr.
Fascinantni podzemni gradovi Kapadokije
Ono što je najinteresantnije i najfascinantnije od svega, Derinkuyu je samo jedan od podzemnih kompleksa, koji se mogu naći u oblasti Kapadokije u Turskoj.
Ipak, u pitanju je pravi rekorder. To je najveći do sada „iskopani” podzemni grad te vrste u Turskoj, ali i u svetu.
Povezan je podzemnim tunelima, dugim do devet kilometara, sa još jednim tamošnjim podzemnim gradom, onim koji se zove Kaymakli.
Međutim naučnici pretpostavljaju da je povezan tunelima sa čak 200 drugih malih, pojedinačnih podzemnih gradova, koji su otkriveni na tom području, formirajući tako ogromnu podzemnu mrežu prolaza, prenosi BBC.
Najmanje 40 njih ima tri ili više podzemnih nivoa, odnosno „spratova“, a svi su opremljeni „izlazima“ za slučaj nužde, preko kojih bi stanovnici podzemlja po potrebi mogli da izađu na površinu.
Neverovatan dizajn podzemnog grada
Ovaj neverovatni podzemni grad nastao je zahvaljujući terenu Kapadokije, koji je pogodan za ovakve građevinske projekte.
Podzemni grad je isklesan od istih stena, koje čine neobične i svetski poznate kapadokijske „vilinske“ dimnjake.
Pogodnosti terena doprinosi i nedostatak vode, a sama stena je toliko „mekana“ da bi je, prema rečima stručnjaka, građevinari mogli da iskopaju krampom i lopatama.
Sastoji se od ukupno 18 nivoa tunela i galerija. Svaki od njih je mogao biti zatvoren iznutra, teškim kamenim vratima.
U njihovoj sredini se nalazila izdubljena rupa, kroz koju su stanovnici mogli koristiti oružje, kao što su koplja, kako bi držali neprijatelja na odstojanju.
Svaki nivo imao specifičnu upotrebu
Svaki nivo podzemnog grada je promišljeno dizajniran za određenu upotrebu.
Na primer, stoka je držana u štalama koje su bile najbliže površini, kako bi se izbeglo izlaganje smradu i toksičnim gasovima.
Na nižim nivoima, postojalo je sve što je neophodno za gradski život – od magacina i škola, do sabirnih galerija, prese za ulje…
Međutim, najviše fascinira ventilacioni sistem, koji se sastoji od oko 50 ventilacionih „cevi“, raspoređenih po celom gradu, ali i bunar dubine 55 metara koji je snabdevao grad vodom.
Veruje se da je ovaj sistem bio „srce“, oko kojeg je nastao podzemni grad Derinkuyu.
Vrhunac za vreme Vizantijskog carstva
Najveća populacija ovog podzemnog grada, koji se nekada zvao Elenguba, zabeležena je u vizantijsko doba. Tada je tamo živelo oko 20 hiljada ljudi.
Međutim, mnogi su ga koristili kroz istoriju – od Frigijaca do Persijanaca.
Posle dugih vekova upotrebe, potpuno je napušten 1920-ih, kada su kapadokijski Grci, suočeni sa porazom u grčko-turskom ratu, pobegli u Grčku.
Grad je ponovo otkriven 1963. godine, zahvaljujući kokoškama jednog od meštana.
Još uvek nije poznat datum nastanka, odnosno izgradnje grada.
Prvi put se pominje u zapisu 370. godine pre nove ere, u kontekstu stanovnika Anadolije, koji žive u podzemnim gradovima.
Što se tiče modernih vremena, podzemni grad je prvi put otvoren za javnost 1969. godine.
Sama lokacija uvrštena je na listu svetske baštine 1985. godine.
Misteriozni nestanci kokošaka tokom renoviranja
Međutim, vratimo se nakratko u šezdesete godine prošlog veka, kada je zaboravljeni grad „oživeo“.
Kako prenosi BBC, podzemni grad Derinkuyu otkriven je samo zato što je jedan od lokalnih stanovnika stalno gubio svoje kokoške.
Naime, renovirao je kuću, a njegova živina bi nestajala u maloj pukotini, nastaloj tokom radova.
Nakon nestanka u pukotini, koke nikada više nisu videli.
Odlučili su da saznaju šta se dešava, počeli su da kopaju i odjednom se pred radnicima pojavio mračni prolaz.
Ispostavilo se da je to samo jedan od 600 ulaza u podzemni kompleks, koji su pronađeni u lokalnim privatnim kućama u okolini.
Izvor: putnikofer.hr
Srpska Kapadokija na sat vremena od Beograda i jeftinija od Turske
Dodaj komentar