Obično svedočimo pričama o jezivim stanodavcima, a šta kada se izdavanje stana pretvori u noćnu moru?
Jelena je imala nekoliko spornih situacija, tj. izazova sa podstanarima, te je odlučila da (zauvek) batali iznajmljivanje svoje nekretnine.
Ili, ako joj ta ideja nekad ponovo padne na pamet – dobro će razmisliti da li je „vredna“ živaca i novca.
– Prvo sam izdavala preko Airbnb-a, akanje je preveliko, skidaj posteljinu, peri, peglaj, ribaj nameštaj i sve ostalo, ali ne bi ni to bilo teško nego mi je poslednji „zapržio čorbu“. Indijac koji je slao lascivne poruke noću, onda je otišao i napravio poplavu u stanu, voda je ušla iz kupatila u sobu i krenula napolje iz stana, on izašao i uopšte se nije javio; odneo i stvari. Plus mi je napisao komentar da sam neljubazna gazdarica jer nisam htela da mu pomognem, ‘jadnom nesnađenom’ – kaže Jelena i priča dalje:
– Onda sam rešila da skinem oglase sa tih platformi i krenula da izdajem za kiriju na mesečnom nivou. Prvi lik je bio super ali je bio samo tri meseca u stanu, pa je otišao u Nemačku. Drugi je bio prase od čoveka, morala sam da krečim kad je otišao plus je progoreo krevet cigarama i polomio stakleni stočić. Otišao je kad je krenula korona jer je ostao bez posla, ali je poneo dve kompletne posteljine, kao fol kod keve da opere i nikad ih nije vratio.
Jelena nam kaže da je za podstanara imala i jednog političara, uglađenog i doteranog, ali…
– Kad god treba da uzmem kiriju (uz prethodni dogovor da uđem u stan), govorio je ‘Izvinite nije mi baš sređeno, zvaću ženu da očisti pa dođite sledeće nedelje’. Posle nekoliko meseci kad sam ušla konačno u stan, staklo na ormaru polomljeno, haos neviđeni, ali je vrh svega bio što je isključio frižider, izneo ga u predsoblje, a u njemu ostavio sirovo meso koje je curilo bar mesec dana toliko da je podiglo parket. Onoliki smrad nikad nisam doživela, a on je tu spavao?!.
Morala je da menja parket u tom delu stana, i uprkos već „nakupljenim“ nemilim situacijama, Jelena ipak nije odustala od ideje da izdaje nekretninu. Evo još jedne situacije:
– Poslednji je bio tu oko sedam meseci, sve čisto i miriše, ti pomisliš „Bog me pogledao“, i jednu noć dolaze policajci u civilu i vode ga, kažu „našli su mu nešto“; nikad nisam saznala šta su mu našli, a neću ni da pitam jer sam odlučila da više ne izdajem stan nikada.
Ima jedan dodatni zez sa stanarima: po zakonu moraš da ih prijaviš – najmanji je problem plaćati porez na njih, čak naprotiv, bolje da plaćaš porez nego da kriješ stanare, ali po istom zakonu moraš da ih prijaviš na tu adresu, pa kad se odsele treba ti večnost da ih odjaviš. Policija dolazi nekoliko puta da proveri i to uglavnom vikendom uveče, procedura, kažu, traje oko 30 dana, ali u realnosti to se razvuče na 3-4 meseca. I sad zamisli da ih sve prijavljuješ.
Pritom, ako naprave neke dugove pa mu, na primer, izvršitelj pošalje odluku o izvršenju ili plenidbi stvari na aresu tvog stana… Treba ispitati koliko daleko to može da ide, ja sam konsultovala i svoju advokaticu – zaključuje Jelena a prenosi Telegraf.
Dodaj komentar