Život plemena Neneci fascinira mnoge – oni su naučili da preživljavaju u surovim uslovima sa suludo niskom temperaturom. Godišnje prelaze i 2.000 kilometara kako bi migrirali sa letnjih na zimske pašnjake, seleći svoje kampove.
Pleme koje se još naziva i Samojedima ili Jurakima živi južno od delte reke Ob, a potom kreću prema severu poluostrva Jamal, gde su im letni pašnjaci. Poluostrvo Jamal, koje je okruženo Arktičkim oceanom, na nenetskom jeziku znači „ivica sveta“, piše Pun kufer.
Temperature u tom kraju padaju i do minus pedeset stepeni Celzijusa. U tom kraju Neneci žive više od hiljadu godina, prvenstveno zahvaljujući irvasima koji ih greju i hrane.
Irvas kao kućni ljubimac
Zanimljivo je kako mogu da prepoznaju pojedinačne životinje u krdu, a i svaka porodica ima svog posebnog irvasa koji je oslobođen vuče sanki. Taj je irvas poput kućnog ljubimca koji živi u porodici poput psa.
Irvasi pružaju Nenecima sve što im je potrebno za preživljavanje. Kožom prekrivaju domove i tako se štite od hladnoće, a od krzna izrađuju kapute, čizme i pokrivače. Kosti se koriste za izradu posuđa i delova sanki, a meso se jede sirovo, kuvano ili smrznuto. Krv irvasa je posebno cenjena kao bogat izvor vitamina. Osim irvasa, Neneci jedu i ribu, i to najčešće smrznutu.
Život u šatoru
Plemenski domovi su šatori od kostiju i kože, a njihova konstrukcija se može sastaviti i rastaviti za manje od dva sata. Zahvaljujući odličnoj izolaciji od kože irvasa, unutar šatora je toplo i prijatno čak i kada spoljašnja temperatura pada desetak stepena ispod nule.
Kada im zatreba voda, žene iz plemena izlaze iz šatora s malim sankama i lopatom. Čist sneg koji skupe zagreju u loncu iznad vatre kako bi se otopio, a vodu koriste za piće.
Nema odmora
Neneci nemaju slobodne vikende jer briga o irvasima i skupljanje hrane traži svakodnevne aktivnosti. Od posla se pak odmaraju samo jednom godišnje, kada se čitava zajednica okuplja na trkama sankama. Budući da se sneg na Arktiku otapa brže nego pre, Neneci moraju da prilagode svoje rute klimatskim promenama kako bi irvasi imali šta da jedu.
Irvasi se uglavnom hrane lišajevima koji rastu ispod debelog sloja snega, a njihov oštar njuh im omogućuje traženje i pronalaženje hrane. Male jame koje krdo irvasa ostavlja za sobom predstavljaju neverovatan prizor u snegu.
Potpuni mrak
Pleme provodi i duga razdoblja u potpunom mraku – od novembra do januara kada u najsevernijim područjima sunce uopšte ne izlazi, što otežava opstanak i ljudi i životinja. Snežni slojevi su deblji, što znači da je irvasima teže da pronađu hranu, a život plemenu koliko-toliko olakšavaju baterijske lampe.
Izvor: Pun kufer
Dodaj komentar