Plastika je fantastična, ali ne u prirodi

Starija gospođa predano, jednu po jednu, ubacuje plastične flaše u automat koji stoji ispred gotovo svakog supermarketa u glavnom gradu Norveške – Oslu.

Država Norveška reciklira gotovo svu potrošnu plastiku i za taj pohvalan trend može da zahvali perfektno organizovanom sistemu odlaganja.

I lepo i korisno

„U svakom slučaju ih se morate rešiti, pa zašto onda to ne činiti inteligentno“, kaže sedamdesetogodišnja Norvežanka dok joj mašina izbacuje priznanicu s barkodom na 30 kruna (335 dinara) koju može da potroši u supermarketu ili da je unovči na blagajni.

Norveška je sa stopom recikliranja od 97 odsto deset godina ispred ciljeva EU-a, koja je odredila da države do 2029. moraju da recikliraju 90 odsto plastičnih flaša. U Francuskoj ili Britaniji, na primer, postotak recikliranja iznosi oko 60 odsto, piše HINA, a prenosi 021.

Za norveški uspeh ključnim se smatra upravo sistem odlaganja. Kupci plaćaju nekoliko dodatnih centi kada kupuju piće u plastičnim bocama. Dodati iznos im se vraća kad vrate praznu flašu.

„Kupcima poručujemo da kupuju proizvod, ali posuđuju pakovanje“, pojašnjava Kjel Olav Maldum, lider Infinituma, kompanije koja vodi sistem prikupljanja plastičnih flaša.

Otpad postaje resurs

Koncept povraćaja praznih boca postao je toliko raširen da u norveškom ima i svoj glagol – pante.

Više od milijardu i sto miliona plastičnih flaša i aluminijskih limenki vraćeno je 2018. na mestima za odlaganje u supermarketima, benzinskim stanicama i malim prodavnicama.

U Fetsundu, tridesetak kilometara od Osla, stalna je kolona kamiona koji dovoze prazne flaše u glavni Infinitumov centar za procesuiranje.

Plastične flaše u kojima su nekada bili voda ili sok razvrstavaju se, kompresuju i stavljaju na palete koje podsećaju na ogromne Rubikove kocke.

Svaka nova plastična boca sadrži oko 10 odsto recikliranog materijala, a Norvežani se nadaju da će taj nivo povećati regresivnim porezom koji bi trebalo da motiviše proizvođače da koriste recikliranu plastiku umesto nove, trenutno jeftinije.

U takvom primeru kružne ekonomije, ono što neki smatraju otpadom postaje resurs.

Ideja se „prima“ i drugde

„Jedan primer je Litvanija gde je zabeleženo 34 odsto povraćaja pre uvođenja sistema prikupljanja, a dve godine kasnije evidentirano je 92 odsto“, kaže Maldum.

Larisa Copelo iz ekološke organizacije zaštite „Zero Waste Europe“ kaže da su sistemi povraćaja jedini načini da se ispune ciljevi EU-a.

Iako norveška industrija reciklaže priznaje da ovaj problem treba rešiti što pre, njeni stručnjaci smatraju da plastika, lagan, praktičan i jeftin materijal, još ima budućnost.

„Nije problem u plastici, nego u ljudima i njihovom ponašanju“, kaže Maldum. „Plastika je fantastična, ali ne u prirodi.“