Studentkinja druge godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, koja je uhapšena tokom protesta 5. septembra, uputila je otvoreno pismo o događajima od te večeri.
Kako kaže, nešto nakon 22.30 časova je sa majkom, sestrom i drugaricama pokušala da se povuče sa protesta. S obzirom na to da im je kordon policije preprečio put od keja nazad prema Stražilovskoj ulici, jedini put im je bio prema Štrandu.
“Tamo smo se i zaputile, kad sam ispred sebe ugledala vrstu u kojoj su bili ratni veterani i u sredini gospođetina Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, koji je ubijen ispod nadstrešnice. Svi ljudi su se u tom momentu smirili, nisu ništa dovikivali, niti su ikog gađali”, objašnjava ona.
Posle nekoliko minuta se, nastavlja, pojavljuje kordon kom prilaze veterani i Dijana Hrka.
“Nakon što su im dovoljno prišli, jedan policajac je viknuo ‘Sad ih lomi’. U tom momentu vidim kako vade pendreke i krvnički udaraju veterane koji su mirno šetali. Tada svi ljudi počinju da beže nazad, ali izlaza nije bilo jer je policija i iz drugog smera krenula na nas”, opisuje studentkinja.
Neki su, kako kaže, uspeli da pobegnu u mrak preko Đačkog terena, a ostali su privedeni.
“Svako ko nije iste sekunde legao na zemlju nakon naređenja, bio je udaran pendrekom i šutiran. Neke od odvratnih izjava koje sam zapamtila su: ‘Je l’ ste napumpali? Napumpaćemo vas’, ‘Sad ste se setili da te srčani bolesnik, niste bili dok ste pumpali’, ‘Sa vama smo ratovali na Kosovu, jebem vas sve’, ‘Piši svima isti izveštaj, nebitno je’. Želela bih samo da naglasim da sam imala utisak da policajci uživaju u svemu tome”, opisuje ona.
Nakon 45 minuta ležanja na zemlji, svi su odvedeni maricom u policijsku stanicu.
“Zašto nikog nije sramota i svi ćutimo na činjenicu da su hteli da ubiju od batina, bez griže savesti, ženu čijeg su sina već ubili? I to tokom protesta koji je posledica ubistva 16 ljudi”, pita ona.
Studentkinja Medicinskog postavlja i pitanje zašto se toliko žuri sa polaganjem ispita u državi u kojoj se dele otkazi kada neko postupi ispravno.
“Zašto mene sa 21 godinom skidaju golu u stanici kao da sam najveći kriminalac, samo zato što sam šetala na protestu? Zašto tako lako puštamo da nam hapse i tuku lekare i studente koji rade svoj posao na protestima? Zašto nam je prihvatljivo da se u Rektoratu zarobljavaju ljudi, pa čak i naši studenti i profesori? Da li ćemo ćutati i kad počnu da nas maltretiraju samo zato što dišemo”, pita ona.
Ona moli sve koji su pomislili da je ovakvo razmišljanje nezrelo da joj odgovore na postavljena pitanja.
“Ja odgovor ne mogu da nađem. Neću da se navikavam na nepravdu i na loše. Više ne mogu reći da svačiji postupci idu njima na savest jer jednu stvar sam naučila – mnogi ne znaju šta je to”, navodi studentkinja.
Međutim, ističe, ono što sigurno zna jeste da svi imaju izbora.
“Niste za svoje poslove završili kurseve od po šest meseci kao što je to slučaj u pojedinim profesijama, već fakultet od šest godina, lako ćete se snaći ako vas neko kazni nakon što postupite ispravno. Snađe se i onaj ko kopa njivu, radi u pekari i na građevini. Snađu se ljudi, imaju miran san i čist obraz”, navodi ona.
Dodaje da ne želi da joj iko ubije želju i ljubav prema ovoj profesiji i poslu.
“Dok nam studenti uče u pritvoru, mislim da će biti spremni za bilo koji rok. Možemo svi zajedno napraviti promenu, ako iskreno želimo”, napisala je studentkinja za kraj.
Izvor: 021.rs
Ko je čovek u panciru koji je oteo telefon studentu? Lice represije u amfiteatru
Dodaj komentar