Pismo novosadskog studenta sa Balija

Prenosimo vam pismo jednog Novosađanina, direktno sa Balija. Njegova priča može vam popraviti raspoloženje ovog sumornog dana, i poslužiti kao inspiracija. On je avanturista, student, a od skoro i mladi preduzetnik. Kako je na Baliju, u New Yorku i Maroku, kako je putovati pustinjom, kako da saznate koji procenat država ste posetili i nađete društvo za put u Nepal, saznajte od Filipa.

Moje ime je Filip Cicović i student sam hotelijerstva iz Novog Sada.

U prvoj rečenici sve je delimično netačno, osim moga imena.

Trenutno radim na osnivanju svog prvog startup-a, tripoholics.com, o čemu će kasnije biti više reči, tako da počinjem da se osećam više kao preduzetnik nego kao student. Osim toga, poslednje dve akademske godine studiram turizam, prvo u Španiji a sada i na Baliju. U Novom Sadu sam u tom periodu bio svega par puta po desetak dana.

Putovanje je jedna od stvari od kojih sam zavistan, pored nutelle i banana pancakes-a. Do dvadesete godine sam posetio 35% evropskih država, i imao sam želju da istražim i druge kontinente. (Ukoliko vas zanima koji % država ste vi posetili moćićete to lako da saznate uz pomoć tripoholics-a.) Moja prva destinacija van Evrope bile su SAD gde sam otišao na Work and travel program. Nakon New Yorka i kratkog boravka u Novom Sadu, odlazim na studentsku razmenu u Španiju na godinu dana. Studentska razmena je definitivno najbolji izbor koji možete da napravite za vreme studija!

(Jedini bolji izbor od studentske razmene, su dve studentske razmene, kao u mom slučaju.)

Za godinu dana života u Španiji obišao sam veći deo Iberijskog poluostrva, kao i Kanarska ostrva. Osim toga, naučio sam i španski dovoljno dobro da mogu da pevam Bailando, šta ćeš više. Cena avio karata iz Madrida do Maroka, koja je jednaka ceni autobuske karte do crnogorskog primorja, učinila je dvonedeljnu avanturu kroz Maroko neizbežnom. Četrnaest dana, 3770km, 10 gradova, dve najluđe taksi vožnje ikada, buka medine, pola litre najbolje ceđene narandže za pola evra, cenkanje, prvi surf, kus kus, pustinja i neizbežan čaj od mente. Bilo bi još puno toga da se kaže o Maroku, ali više o tome možda neki drugi put.

Ideja za projekat tripoholics, počela je da se rađa upravo tamo, na oko 4000 metara nadmorske visine u malom autobusu koji je krivudao Atlas planinama vraćajući se iz pustinje. Dok mi je noga trnula jer nisam hteo da je pomerim da ne bih probudio moju devojku koja je spavala na istoj, pomislio sam da bi bilo dobro da nakon 10 dana putovanja Marokom, za naredna 4 dana u Marakešu nađemo društvo da lutamo zajedno. Nakon što nisam uspeo da na internetu nađem ni jednu socijalnu mrežu koja bi mi to omogućila, pošto su sve bile na foru Tindera, počeo sam da razmišljam o tome da napravim jednu, isključivo za putnike. 

To je dovelo da smo danas blizu lansiranja prve socijalne mreže za prave putnike, tripoholics.com. Ovaj projekat trenutno fukncioniše na relaciji Bali-Novi Sad, s obzirom da se suosnivač Miloš Dragićević zadržao u Novom Sadu. Takođe, trenutno smo u potrazi za programerima i web dizajnerima, te se nadam da će naš tim uskoro biti veći. Tripoholics će omogućiti korisnicima da se povežu drugim putnicima koji se u tom trenutnku nalaze blizu njih, ili da sa drugim korisnicima organizuju neku buduću avanturu. Ukoliko ste oduvek želeli da odete u Nepal, a niste imali sa kim, ovde ćete moći da nađete društvo ili potražite savet.

Profil korisnika će biti fokusiran na korisnikovo putničko iskustvo, a ne na fizički izgled kao kod većine Tinder-like mreža sa kojima sam se ja susreo kad sam želeo da pronađem društvo u Maroku. Na profilu će se nalaziti jedinstvena putnička mapa, gde će zemlje koje je korisnik posetio biti obojene u drugu boju. Ispod mape, biće zanimljivi podaci o putovanjima korisnika, broj posećenih država, pređenih kilometara sa različitim vrstama prevoza, broj dana provedenih na putovanju, grafik učestalosti putovanja po mesecima i godinama i još mnogo zanimljivih detalja; sveobuhvatan online dnevnik putovanja.

Pored toga, postojaće i oko 60 pečata koje će korisnik dobijati u svoj virtuelni pasoš, po jedan za svako dostignuće koje ispuni (poseti sve kontinente, pređe određeni broj kilometara, poseti određeni broj zemalja i slično). Za pečate smo smislili i zaniljiva imena (ili bar mi verujemo da su zanimljiva) kao što su: Wanderlust master, Roadie, Roamer, World Nomad, Globetrotter, Happy camper i još mnogo drugih. Ukoliko vam naša ideja zvuči zanimljivo, možete se registrovati na tripoholics.com i mi ćemo vas obavestiti čim završimo sajt.

Vraćamo se na putovanja, dosta sa reklamiranjem. Trenutno se nalazim na Baliju; ukratko, među javom i međ’ snom. Većina ljudi na pomen Balija pomisli na rajske plaže, nestvarne vodopade, savršenu klimu i egzotično voće, odnosno na onaj deo bliži snu. Malo ko zna i pomisli na onaj drugi deo, bliže javi, na sve ono što se nalazi između tih rajskih plaža i nestvarnih vodopada. Tu se nalazi gomila warung-a u kojima ne vredi obraćati pažnju na higijenu, kišna sezona koja će uskoro da počne, saobraćaj u kom se sirena koristi češće nego žmigavac i gde si bez motora kao bez nogu. Spisak pozitivnih i negativnih stvari ide u nedogled, i još nisam siguran koji je duži. Nekome se ovo svidi, nekome ne; neko se prilagodi, a neko ne. Ja sam ovde dva od ukupno dvanaest meseci koliko traje Darmasiswa program razmene, i još se prilagođavam. Za deset meseci ćete možda čitati moj konačan utisak o Baliju, a do tada, srdačan pozdrav!