Jednom godišnje imam običaj da nekome napišem pismo. Prošle godine sam pisala svojoj deci, ove godine pišem samoj sebi. Pismo je namenjeno onoj devojčici sa dva vezana repa sa strane, koja se stidljivo pojavljuje sa loptom u dvorištu svoje zgrade.
Draga devojčice,
Skini te mašne sa repova koje toliko mrziš. Ta tvoja luda baba koja te je uparađivala za svaki izlazak iz kuće je od tebe pravila sliku i priliku sebe iz partizanskih dana. Kada ideš napolje, obuj one zelene starke koje ti je ćale doneo iz Amerike, i koje još niko nema u tvom kraju. Biće to popularne patike, i te kako. Veruj mi na reč. One će napraviti prekretnicu u tvom životu, koliko god ti to delovalo čudno. Ne plaši se onog dečaka sa iskrivljenim licem. I onog u invalidskim kolicima. Ako ti budu ponudili igru, prihvati je, zaigraj se kao sa Majom ili Nevenom.
Nevena je dobro dete, to što živi samo sa mamom je potpuno normalna stvar. I tvoja će se ćerka zvati Nevena i živeće samo sa tobom. Nevena će imati sestru i brata. Oni su super klinci, svi su skroz na tebe. Nećeš mi verovati, sve troje imaju plavu kosu i zelene oči, baš kao svi likovi u tvojim crtežima.
Što se tiče odrastanja, na tu temu imam da ti ispričam svašta. Uskoro će početi da ti se dopadaju dečaci. U vezi onog što ćeš se zaljubiti u njega posle masnih fota u petom razredu, imam da ti kažem da nije vradan onolikih stranica u spomenaru. On je od onih koji će te ogovarati iza leđa pred drugarima. Nećeš biti jedna od onih popularnih devojčica koje vladaju razredom. Naprotiv, bićeš tiha i stidljiva. Sa Anom, Marijom i Tanjom se družiš i dan danas. One su zauvek ostale u tvom životu.
Neće biti mnogo takvih. Ljudi oko tebe će dolaziti i odlaziti.
Za odličan uspeh ćeš od ćaleta dobiti beli vokmen, komplet baterija i četiri kasete. Blondy, Depeche Mode, Edi Grant i Zdravko Čolić. Preslušaj sve to dok ne skapiraš u kom pravcu te muzika vodi. Nakon toga ćeš presnimavati ćaletove kasete, pisaće na njima Modern Talking, (uvek mu uzmi zlatne TDK, te su najbolje). Presnimavaćeš sa ploča na kasete, a vokmen će biti tvoj najbolji prijatelj. Da ne bi ceo svoj džeparac trošila na baterije, kasete premotavaj olovkom. Znaćeš o čemu ti pričam kada za to dođe vreme.
Onaj ćaletov ormar koji ima katanac na sebi, ima ga sa razlogom. Ne otvaraj ga. Neće ti se dopasti to što budeš našla unutra. Ćale i keva će se razvesti. Nije to ništa strašno. Zakonski dogovor između dvoje odraslih ljudi. Bićeš odličan đak. Volećeš životinje. Želećeš da imaš psa. Mama ti neće dozvoliti. Ti ćeš svakako dovesti psa u kuću. Taj pas će vas sve držati na okupu neko vreme. Onda će uginuti. Uzećeš istog takvog psa da prežališ onog prvog… i tako u krug.
Pas koga imaš sada je ženka. Usvojila si lutalicu. Prelepo brkato kuče.
Ono za šta si mislila da je ljubav, jeste bila neka vrsta ljubavi, ali nisi do svojih četrdesetih doživela onu ljubav o kojoj se piše, za koju se bori i od koje strepiš da ne nestane, jer ćeš za njom nestati i ti. Volećeš ludački i isto ćeš tako biti voljena. Do tada će proći mnogo, mnogo godina, ali se čekanje isplatilo.
Žena mnogo toga može da postigne sama, nas dve smo živi dokaz za to. Obećavam ti da ćeš izrasti u čestito žensko čeljade, koje samo smrt može da zaustavi ka ostvarivanju svojih ciljeva.
Iznenađenje koje čuvam za kraj.
Crtaj. Stalno i svuda. To crtanje će prerasti u opsesiju koja će ti jednog dana dati ideju da to može da bude tvoje zanimanje. Sledićeš tu zvezdu i uspećeš da upišeš dizajnersku školu. Na tvom smeru primaju samo dvadeset đaka. Ti ćeš biti osamnaesta na listi. Pozliće ti i pašćeš u nesvest. Tetkica će te politi vodom i dati kocku šećera. Zvaće tvoje roditelje da dođu po tebe. Ćale će doći srebrnim golfom dvojkom po tebe. Ti ćeš mu se baciti u zagrljaj i reći: ‘Tata, uspela sam!” I plakaćeš od sreće. Nakon toga ćeš živeti i disati u boji. Neobični ljudi u pocepanim farmerkama, sa bojom ispod noktiju će biti stanovništvo tvoje planete.
Čekam te s “Rumenkom” na klupi u Tašmajdanskom parku. Blizu one česme gde smo pile vodu nakon vožnje bicikla. Prepoznaćeš me po čupavoj, kovrdžavoj frizuri, neobičnoj majici i roze starkama.
Tekst: Sandra Todorović
Dodaj komentar