Velikani književnosti koji su alkoholom čistili grlo, a pisanjem dušu

Umetnost i poroci vrlo često su bili tesno povezani, a pisanje je neretko zahtevalo maštu stimulisanu alkoholom.

Postoje teorije koje tvrde da je alkohol mnoge talente zapravo unazadio, a Volfgang Gete je svojevremeno izjavio o Šileru: “Alkoholno piće sputavalo je toliko puta njegovu maštu, da nije mogao dati nemačkoj književnosti ono što bi dao inače.”

Da li mit o pijanim piscima ima osnova i da li je alkohol neodvojiv od književnih ideja i inspiracije? Koliko je ljubav velikana pisane reči prema čašici uticala na njihova dela, pita se Tamara Softić u tekstu objavljenom na portalu Kultiviši se.

Boemski život kao da je rezervisan za velike umetnike i stvaraoce. Poznat po uživanju u čaši bio je i Borislav Pekić, o kom su kružile priče da pije kao smuk. Kad ga je jedan prijatelj pijanog nosio iz kafane, Pekić mu je rekao: “Sada je na tvojim leđima teret srpske književnosti!”.

Puškin i Jesenjin su inspiraciju za mnoge svoje pesme nalazili u vinu. Mika Antić, Janko Veselinović, Momo Kapor, Dostojevski… poprilično dugačak spisak. Pilo se u svim epohama, a dva najveća poroka svih ovih stvaralaca bili su alkohol i pisanje.

Iako su svi oni verovali u to da više uzimaju alkohol nego što on uzima njih, izgleda kao da je na kraju flaša pobedila. Istina je da su gotovo svi slavni dobrog cuga dali danak alkoholizmu. Umirali su rano, i ko zna za koliko velikih pesama, drama i romana nas uskratili.

Izdvajamo za vas neka od najvećih imena koja su sa podjednakim žarom sedela i za pisaćim i za kafanskim stolom.

Ernest Hemingvej

Nobelovac, koji je pored izvanrednog načina pisanja, poznat i po svom avanturističkom i kontraverznom duhu. Hemingvej se vodio motom da čovek ne postoji dok nije pijan. Čuvene su njegove rečenice Inteligentan čovek je ponekad prisiljen da se nalije kako bi mogao da provodi vreme sa svojim prijateljima i Piši pijan, a uređuj trezan.

Nakon što su mu lekari zabranili da pije, pokušao je da se ograniči na tri čaše viskija pre večere, ali bezuspešno. Za doručak je pio čaj i džin, a užinao vodku, apsint i vino. Voleo je da pije koktele mohito i mint džulep.

Skot Ficdžerald

Ovom velikom američkom piscu Hemingvej je zamerao da se prebrzo napije čak i kad pije sasvim malo. Sa druge strane, Ficdžerald je isticao da je previše bilo čega loše, a previše šampanjca sasvim dovoljno, kao i da butelja vina na kraju dana nije ništa drugo nego ljudsko pravo. Izgleda da je preozbiljno shvatio svoje pravo pa je od flaše vina brzo stigao do flaše džina dnevno.

Takođe je rekao da za razliku od romana koji zahteva predano pisanje i koncentraciju, nešto kraće književne forme je lakše kombinovati sa ispijanjem značajnih doza alkohola. O njegovoj zavisnosti svedoči i rečenica Čovek prvo uzme piće, onda piće uzme piće, a onda piće uzme čoveka. Voleo je da pije koktel koji je sam osmislio, a u osnovi se pravio od limuna i džina.

Džek London

Jedan od najčitanijih pisaca XX veka imao je ritual da se nagradi pićem kada napiše svoju dnevnu kvotu od hiljadu reči. Tako je krenuo, a stigao dotle da pisanje nije mogao ni da počne bez pića. Napisao je i autobiografski roman pod nazivom “Kralj alkohola”. Govorio je da ljudi kad su trezni, žele da piju, a kad se napiju, žele da piju još više.

Tomas Lanijer Vilijams

Ovom dramskom piscu alkohol nije bio jedini opijat. Iako je i sam bio zavisnik, kritikovao je opijanje, za razliku od mnogih slavnih poročnih pisaca koji su svoj porok branili žustro kao deo sebe i svog identiteta. Čini se da se Vilijams opravdavao govoreći da postoje dva razloga zbog kojih čovek pije.

Prvi je da je od nečeg uplašen, a drugi da ne može da se suoči sa istinom.

Rado je pio ramos fizz, koktel koji se sastoji od džina, limunovog soka, belanceta, slatke pavlake i gazirane vode, kao i margaritu koja sadrži tekilu ili vermut.

Rejmond Karver

Književnik i pesnik koji je takođe bio u zagrljaju poročnog života. “Počeo sam da se napijam kad sam shvatio da se ono što sam najviše želeo za sebe i svoje pisanje, za svoju ženu i decu, jednostavno neće dogoditi”.

Posle dugogodišnjih lečenja i problema sa zakonom, Karver je uspeo da se izleči. Posle toga je napisao neka od svojih najboljih dela.

Čarls Bukovski

Jedan od najkontroverznijih pesnika, pripovedača, romanopisca. Sa jednako ekstravagantnim pisanjem kao i stilom života, upoznao se sa čarima alkohola još kao tinejdžer.

Na temu alkohola Bukovski je imao šarmantne definicije. Na pitanje šta misli o alkoholu odgovarao je da je alkohol verovatno jedna od najvećih stvari koje su se ikad pojavile na zemlji – pored mene, naravno. Zato se i slažemo. Govorilo se da je bio jedan od najstrasnijih alkoholičara. Mislim da nikada nisam trezan napisao pesmu, izjavio je jednom prilikom.

Govorio je da je bez pomoći alkohola stidljiv i povučen, kao i da je svo njegovo stvaralaštvo nastalo od pijanstva. Pio je u dobru i u zlu. Obišao sam hiljadu barova u nadi da će me neko ubiti, a sve što sam uradio jeste da sam ponovo uspeo da se napijem. Najčešće je konzumirao mešavinu piva i burbona.

Vilijam Fokner

Ovaj američki književnik i nobelovac kaže da je civilizacija počela destilacijom. Takođe je govorio da voli da piše noću i da uvek drži viski na dohvat ruke. Nema bolesti koju viski ne može da izleči.

Da alkohol nije video kao porok nego kao pokretača zaključujemo i iz njegove čuvene rečenice Kada popijem jedan martini osećam se većim, pametnijim, višim. Kad popijem drugi, osećam se nadmoćnim. Posle trećeg, niko me više ne može zaustaviti. Omiljen mu je bio koktel Mint Julep koji je sam spravljao od viskija, šećera i grančica mrvljene nane.

Oskar Vajld

Pisac koji je obeležio književnost bio je sklon preterivanju u piću i cigaretama. Uživao je u apsintu i jednom napisao Prvi stepen opijanja apsintom nije ništa posebno. U drugom počnu da vam se priviđaju čudovišne i okrutne stvari. Ali ako izdržite, na kraju ćete doći do završnog stupnja i videti stvari koje želite da vidite – prekrasne, neopisive stvari.

Pio je liker koji se pravio od anisa, pelina i šećera.

Edgar Alan Po

Američki književnik, utemeljivač kriminalističkog romana, loše je podnosio alkohol i umeo da se napije od jedne čaše vina. Njegovi prijatelji su, pak, govorili da je ispijao žestoka pića u jednom dahu. Priča se da je Po celog života vodio borbu sa zavisnošću i da je mešao alkohol i narkotike.

U jednoj svojoj ispovesti je rekao je Ni malo ne uživam u stimulansima kojima se povremeno tako strastveno prepustim. U potrazi za zadovoljstvom nisam ugrozio život, reputaciju i razum. Bio je to očajni pokušaj da pobegnem od mučnih sećanja i osećaja nepodnošljive samoće i straha od neke čudne, neizbežne propasti. Poznato je da je uživao u raznim pićima, najviše u džinu za koji je govorio da mu najviše prija jer nema miris.

Šarl Bodler

Bodler se često opijao, uživao u drogama, alkoholu i prostitutkama… Čuven je njegov citat Čovek bi trebalo da je stalno pijan. To je najvažnije… Ali od čega? Od vina, od poezije ili od veštine – kako vam drago. Ali napijte se.

A to je ovaj vinopija verno i doslovce i činio. Da je zaista uživao u alkoholu Bodler nije krio. Izvanredna duševna stanja koja izaziva opijenost pravi su raj u odnosu na bljutavost svakodnevice.

Tin Ujević

Pesnik kog su zvali kraljem boema smatrao je piće slobodom, maštao o malim fontanama vina, o vinoskocima umesto vodoskoka. Govorio je da vino razvezuje jezik, dariva blistave govorničke teme i stvara rečitost.

Smatrao je da duh i poezija izlaze iz boce, a da ljubav i strast žive u bačvama i vinskim podrumima. Koliko je bio veran pisanju toliko je bio veran i vinu – ove dve stvari su bile neraskidive. Vino moraš piti tako da ti razbuđuje svest, a ne da je gasi.

Zanimljivo je da je Ujević u hotelu “Moskva” imao i svoje poštansko sanduče, s obzirom da je više boravio tamo nego kod kuće, predajući se alkoholu i mastilu. Zatvorenih očiju je pogađao koja vina pije, a kada bi mu doneli vodu znao je da kaže: “Ovo nikada nisam pio.”