Nacionalni park Fruška gora godinama se uništava prekomernom i bespravnom sečom šuma koje su više puta privlačile pažnju javnosti, a nelegalne seče pratile su i fotografije velikog broja posečenih stabala.
Šume ove planine brane gotovo pa isključivo aktivisti i zaljubljenici u prirodu koji se bore sa drvosečama i nadležnima, sprečavaju bespravnu seču, ukazuju na mnogobrojne propuste i spašavaju ono što je u njihovoj moći. U više navrata su i protestvovali, a u toku su i brojni sporovi.
Nastavak uništenja FG, Sofijini izvori
Aktivista pokreta Odbranimo šume Fruške gore Petar Živanović mesecima je sakupljao smeće po Fruškoj gori. Džakove je ostavljao ispred prostorija JP “Nacionalni park Fruška gora”, da bi inspirisao i druge da povedu računa o svojoj okolini, ali i da odgovorni zbog nemarnog odnosa prema prirodi budu sankcionisani.
I te kako proređene šume Fruške gore kako vreme prolazi bivaju sve ogoljenije. Mogli smo da vidimo i kako “prolaze” šume u vlasništvu Eparhije sremske, koja uzima profit od seče i prodaje stabala, uz to oslobođena od bilo kakvog poreza.
Zbog seče šume na zaštićenom lokalitetu, Eparhija sremska i “JP Nacionalni park Fruška gora” nisu kažnjeni. Kaznu od 250.000 dinara za bespravnu seču šume platilo je preduzeće unajmljeno od strane Eparhije sremske.
Dakle, prekomerna seča šuma u NP Fruška gora za nadležne doslovce, ne postoji.
Što se Petra Živanovića tiče, on je nastavio šetnju stazama Fruškogorskog maratona da bi ga 7. avgusta prošle godine krvnički pretukla četvorica muškaraca jer je fotografisao smeće i traktor koji je vukao stablo. Napad se dogodio blizu Letenke, na šumskom putu prema Andrevlju – a do danas, nasilnici nisu kažnjeni.
Čitavom nizu pogubne prakse, usledio je nastavak uništavanja NP Fruška koji se dogodio 2. jula na lokalitetu Sofijini izvori. Upravo je Petar Živanović, u uobičajenoj šetnji planinom koju voli u subotu naišao na ogromnu gomilu posečenih stabala, ali i smeća od drvoseča.
– Zatekao sam kantice ulja, kanistere za gorivo, šlem, iako sam taj rejon čistio i prošle i ove godine. Nigde nije postavljena tabla, a trupci nisu obeleženi, što je obavezno. Tako da moja akcija čišćenja FG nije uticala na svest nadležnih u NPFG da promene politiku i da ih natera da za sobom nose svoje smeće. Sve miriši na ilegalnu seču ali ne mogu da tvrdim.
Kada su me napali prošle godine znamo sigurno da je u pitanju bila ilegalna seča, zato što nije bio raspisan tender za seču na tom odeljenju gazdinske jedinice. Na brzinu su sklopili dokumentaciju, poslali inspekciju da proveri da li je sečeno u skladu sa zakonom. Međutim, da bi sekli moraju prvo da raspišu tender i sve mora biti u planu seče, a nije bilo. Zato su tako naprasno i postupili i pretukli me – priča za Luftiku aktivista pokreta OŠFG,Petar Živanović.
Tužilaštvo nije pokrenulo postupak
Uskoro će punih godinu dana od napada, a postupak pred javnim tužilaštvom tek sada treba da se pokrene.
– Ja sam i ranije dobio informaciju od uprave NP da će ići na odugovlačenje, baš zbog toga što je to velika sramota za JPNPFG i što nemaju tu dokumentaciju. Njih četvorica će odgovarati za nasilničko ponašanje.
Što se tiče šumara zaposlenog u NP koji je bio prisutan, on već ima krivičnu prijavu za ilegalnu seču. Zanimljivo je, kako smo čuli od njegovih kolega, da je njegova kuća, adekvatnije vila, potpuno nesrazmerna primanjima za radno mesto na kom je – objašnjava za naš portal Živanović.
Podsetimo, čak je i predsednik Vučić na RTV-u komentarisao napad na Petra rekavši “da je policija podnela krivične prijave protiv četiri lica, da veruje da če tužilaštvo znati da uradi svoj posao, da će morati da odgovaraju i ljudi iz NP Fruška gora” i dodao da je država uradila svoj posao u potpunosti. Pogledajte snimak.
Pokret Odbranimo šume Fruške gore je u proteklih dve i po godine podneo oko 25 inspekcijskih prijava zbog nesavesnog rada upravljača JPNPFG. Epilog – iako osnovane, sve su rezultirale prekršajnim prijavama i jednim privrednim prestupom, čiji se glavni pretres odlagao pet puta iliti pune dve godine.
“Sreća” pa takve prijave zastarevaju tek nakon šest godina. Para i partijska pripadnost očigledno vrti gde ni testera ne sme.
Iz ovoga možemo videti da na kraju, ili bar do sada, niko od zaposlenih u JPNPFG nije odgovarao.
Uz to, problem aktivista se može svesti i na još jednu prostu formulaciju – javno preduzeće koje treba da zaštiti šumu se u najvećem procentu finansira od prodaje drveta koje se poseče u toj istoj šumi.
Vladino zeleno svetlo za uništavanje šuma
Imajući u vidu sve navedeno, Vlada Srbije donela je odluku i da “Srbijašume” pretvori u energetsko preduzeće. Na taj način preduzeću kojem je posao očuvanje i nega šumskih ekosistema, seča postaje glavna funkcija.
Dok su države u okruženju zabranile izvoz drveta, budući da je potražnja za njim enormno porasla – kod nas se šume prekomerno i nemilosrdno seku. Čak i šume zaštićenih područja, koje ne bi smele biti sečene u komercijalne svrhe, kod nas i one nestaju.
U planovima seča jasno stoji da bi trebalo da se seče u onoj meri koliki je prirast mladih šuma. Međutim, kod nas ni to nije slučaj, jer godišnje pošumimo čitavih 1.500 hektara umesto 20.000 hektara.
U tom kontekstu neophodno je pomenuti i “Vojvodinašume”, preduzeće za koje je državni revizor konstatovao da je godišnje sadilo između 200 i 250 hektara novih šuma i nije ispunjavalo svoje planove pošumljavanja.
U prilog tome govori podatak da je Vojvodina najmanje pošumljena regija u Evropi. Pošumljenost je manja od 7% površine, a po standardima razvijenih zemalja manjka joj oko 170.000 hektara novih šuma. Posebno je poražavajuće što velika većina opština i gradova ima svega nekoliko promila površina pod šumama.
Nameće se prosto pitanje, da li pomenuto preduzeće opravdano poseduje cenovnik drvnih sortimenata i ostalog drveta za ogrev?
Od cena vrtoglavica, ali važan je profit
Cene ogrevnog drveta nastavljaju da rastu, pa trenutno u većini gradova kubik košta otprilike 80 evra ili 9.400 dinara.
Ogrevno drvo prodaje se sečeno i u paletama, a jedan paket sadži 1,8 kubika drveta. U januaru je jedna paleta koštala 16.000 dinara, početkom maja 18.500 dinara a sada košta okruglo 20.000 dinara.
Sečenje je poskupelo sa 500 na 800, sve do 1.000 dinara po metru kubnom.
Uprkos ogromnim cenama i njihovom stalnom rastu, čim stignu na stovarišta, drva se odmah rasprodaju. Do ove godine stariji građani počinjali su da pripremaju ogrev u maju mesecu, dok su mlađi čekali i do septembra. Interesovanje čak pokazuju i oni koji se ni ne greju na čvrsto gorivo.
Razlog je svetska energetska kriza pospešena ratom u Ukrajini a građani su uplašeni najavljenim nestašicama gasa.
Svi navedeni podaci mogu poslužiti kao dodatni alarm za ono što će dželati drveća, izvesno, tek uraditi – a od samog početka je previše. Aktvisti daju sve od sebe, međutim, institucije moraju da “prorade”.
Dakle, u državi Srbiji i NP Fruška gora se besomučno eksploatiše kao privatni plen vladajuće strukture, dok ga nestručni stranački kadrovi udruženi sa “investitorima” planski i neplanski rasparčavaju i pretvaraju u pepeo. Zapravo, seći će, prisvajati, ograđivati, napadati, sve dok institucije ne počnu da sankcionišu uzurpaciju zaštićenog područja prirode i jasno im stave do znanja da im se baš i ne može.
Za početak, oni najhrabriji, neka samo slede primer svog predsednika Vučića koji je na RTV-u kada je Petar Živanović pretučen rekao: “Zvanično su vam saopštili da nije bilo sečenja drvnog sortimenta tog dana. To je laž. Bilo je i zato će sad morati da odgovaraju ti ljudi iz NPFG. Zato što nema tu milosti, nema tu priče, ako si učestvovao u koruptivnim radnjama, za to ćeš i da odgovaraš”.
Lepo je predsednik rekao, a punoletni ste iako mali, stoga odgovarajte za svoja (ne)dela.
Aktivista koji je ućutkao premijerku dokazao da se kafa u Temerinu kuva u fekalnoj vodi (FOTO)
Dodaj komentar