Petar Tutovac, jedan od tvoraca čuvenog „Plazma“ keksa je preminuo, preneli su lokalni mediji.
Petra Tutovca je iz Hrvatske doveo Miloš Reljin, na predlog tadašnjeg direktora Momčila Filipovića, osnivača kompanije „Bambi“, prenose Novosti.
– Šezdesetih godina prošlog veka krenuo u potragu za najboljim keksom u Evropi. Posle godinu dana obilaska svih fabrika, put me doveo do Milana, gde sam na velikoj reklami video “plazmon”. Taj keks se topio u ustima. Presekao sam i odlučio da se bavim samo tim keksom – govorio je Filipović.
Dok je tražio podršku za izgradnju keksare u Požarevcu, Filipović istovremeno traga i za stručnim kadrom.
Obraća se Milošu Reljinu, koji na preporuku dovodi Petra Tutovca iz Hrvatske. Upravo njegovo ime vezuje se za početak proizvodnje “plazma” keksa u Srbiji.
Radio je u maloj proizvodnji keksa, gde nije bio zadovoljan. On tada porodicom dolazi u Leskovac.
Kada je došao, imao je diplomu majstora za proizvodnju keksa, koju je dobio na kursu u fabrici “Kraš”. U međuvremenu napredovao i posle sistematizacije postao tehnički direktor.
Ubrzo je pokrenuta akcija za izbor imena fabrike u Požarevcu. Naziv „Bambi“ su dali roditelji i deca na tom konkursu.
Nagrada je bilo porodično letovanje na moru. “Plazmi” je Filipović dao ime.
Od pletara do keksara
Tutavac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena (danas općina Slivno), pisala je letos Slobodna Dalmacija koja je tada objavila Tutavčevu životnu priču i razgovor s njim.
Kada je imao trinaest godina završio je pletarski zanat u Opuzenu te je postao KV radnik pletar.
Tada je nekoliko godina pleo korpe u kojima se nosio hleb, ali mladi Petar se time nije zadovoljio. Godine 1949. preko sindikata se javio na kurs za keksara u Zagrebu, koji je raspisala fabrika „Kraš“, gde su on i još jedan polaznik izučili keksarski zanat.
Zanimljivo je da je bio prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Zatim je otišao u vojsku, a nakon povratka zaposlio se u „Krašu“.
– „Kraš“ je tada bio jedina konditorska industrija i sve ostale koje su se kasnije pojavljivale potekle su od njega – priseća se Petar, koji je uz rad pohađao višu „Krašovu“ školu za inženjera konditora u proizvodnji.
Domaćica kao diplomski rad
Ali ono što je zanimljivo jest da je upravo „Domaćica“ bila njegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji.
Taj keks kasnije je doživeo različite varijacije, ali osnova je ostala onakva kakvu je zamislio Petar Tutavac u svom diplomskom radu dalekih pedesetih godina prošlog veka, pisala je Slobodna Dalmacija letos.
Budući da nije mogao rešiti stambeno pitanje za svoju porodicu u Zagrebu, krajem 1958. godine Petar se vraća u dolinu Neretve u Čapljinu, u fabriku „Lasta“, koja je u to vreme proizvodila hleb, oblatne i medene pogače.
Nakon dolaska u fabriku na mesto tehničkog direktora, započeo je s proširenjem proizvodnje, nabavio nove linije i uveo nove proizvode, među kojima i štrudle od smokava.
Iako je uspješno organizovao proizvodnju, u Čapljini se nije dugo zadržao. Odlazi u Leskovac u tvornicu „Toma Kostić“, gdje je napravio prve grisine u Jugoslaviji, a čak su i italijanske kolege bile oduševljeni njihovom kvalitetom.
Plazma kao vrhunac karijere
Kruna karijere Petra Tutavca dogodila se u Požarevcu. Tamo je osnovao fabriku keksa „Bambi“, čiji je zaštitni znak lik iz Diznijevog crtanog filma.
– Radeći na proizvodnji dečjeg keksa sa sojinim brašnom za školske kuhinje, razmišljao sam o novom proizvodu koji bi bio nešto sasvim novo u pogledu sastojaka i veće nutritivne vrednosti. Ideju sam upotpunio saznanjima iz američke stručne literature, a usavršavanjem i izmenama u recepturi talijanskog keksa „Plasmon“ došao sam do originalnog proizvoda s dodacima vitamina, minerala i kombinacijom belančevina životinjskog i biljnog porekla. Tako je nastala „Plazma“, na kojoj su odrastale generacije – otkrio je Tutavac za Slobodnu Dalmaciju.
Ali nije sve išlo glatko – bilo je i problema s Italijanima oko imena keksa pa je Tutavac pribegao solomonskom rješenju:
– Dogovorili smo se da možemo proizvoditi „Plazmu“ ali da je ne možemo izvoziti na italijansko tržište, a onda sam ja tražio da Italijani ne mogu kod nas izvoziti svoj „Plasmon“. Takav je bio dogovor.
Tutavac niti jedan svoj proizvod nije patentirao…
– To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom „Bambi tehnologije“. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam sretan čovek – rekao je u svom poslednjem razgovoru za Slobodnu Dalmaciju.
– Često dolazim u svoj rodni kraj, uglavnom leti. Svaka pomisao na Podgradinu i Opuzen oživi mi najlepše dane detinjstva i rane mladosti, na moju veliku porodicu i prijatelje, na bezbrižne dane kupanja na Maloj Riki i na Ušću. Trudim se da ne propustim Maraton lađa, takođe je rekao za Slobodnu.
Dodaj komentar