Kako žive penzioneri u Srbiji i šta mogu trenutno sebi da priušte pred Uskrs ekipa N1 proverila je na Kalenić pijaci, gde je razgovarala sa nekolicinom starijih Beograđana koji su se snabdevali za predstojeće praznike. Mada je bila primetna njihova radost zbog Uskrsa, svi su konstatovali da su cene namirnica u odnosu na prošlu godinu znatno skočile, tako da će za praznik uglavnom imati skromnu trpezu.
Mada je prosečna penzija povećana skromno u odnosu na isti period prošle godine, odnosno sa 29.378 na 30.974 dinara, cene su, kako su ispitanici rekli, mnogo više skočile.
N1: Šta ćete kupiti za Uskrs i kako ćete to pokriti?
– Kupujem smanjenu količinu i artikle, pa to pokrivam. Spremiću kapamu, teleću čorbu, jagnjeće pečenje i malo neki kolačić.
N1: Jesu li cene veće nego ranije?
– Cene su skočile. I za 50 odsto je dosta stvari skuplje, ali za 20-30 odsto svakako. Dosta je sve poskupelo.
Drugi penzioner ocenjuje da su cene sigurno veće.
– Ne samo danas nego uopšte, a danas posebno, jer ljudi rađe vade novac iz džepa, s obzirom da je praznik i to je ono što je presuđujuće.
N1: Da li ćete kupiti nešto?
– Ko ima para kupuje, ko nema gleda i prolazi.
N1: Kako se vi snalazite?
– Nikako.
N1: Kakva će vam biti praznična trpeza?
– Za mene je trpeza uvek skromna, nema ništa posebno. Ofarbala sam pet jaja, omrsiću se jajima i to je sve, ispržim jaja za ručak i to je to.
N1: Kakve su cene?
– Cene su katastrofalne, pitaj šta nije poskupelo. Sve je skuplje duplo više.
N1: Koliko je sve skuplje u odnosu na prošlu godinu?
– Cene su porasle prilično u odnosu na prošlu godinu. Sve je skuplje – kućna hemija, voće, povrće. Skromna će biti trpeza, nema tu mnogo rasipaanja.
– Sve je užasno poskupelo u odnosu na prošlu godinu. Jaja su užasno skupa, povrće je grozno skupo.
Nadežda Satarić, predsednica Upravnog odbora udruženja Amity snaga prijateljstva ocenjuje za N1 da je sve ovo slika materijalnog statusa prosečnog penzionera u Srbiji. Oko 75 odsto njih ima prosečnu penziju.
– Ali ako je ovo prosek u Beogradu, možete tek zamisliti kakvo je stanje na jugu Srbije, gde često stariji ljudi žive sami i ne mogu se osloniti ni na koga od mlađih, a žive od poljoprivredne penzije koja iznosi 12.000 dinara, ili onih 180.000 starijih koji nemaju nikakve mesečne prihode – kazala je ona.
Dodaje da penzioneri uglavnom prvo izmire obaveze prema državi, a šta ostane rasporede.
– Ostave za hleb, i to najjeftiniji, mleko i nešto od lekova, one koje mogu da plate… sve što je preko 1.000 dinara to ne upotrebljavaju – navodi ona i dodaje da u brdskim sredinama oni moraju da štede devet meseci da bi kupili ogrev, tako da su oni uvek u minusu, kupuju na recku kod svojih prodavaca i onda plate kad dobiju penziju.
Kada se radi o beogradskim penzionerima, njih oko desetak hiljada koštaju režije, 13-14.000 im treba za hranu i malo za zdravstvene potrebe i dodaje da ne mogu ništa da uštede, „vrlo malo mogu da priušte da nešto zanove od garderobe što im je potrebno“.
Navode i da postoje penzioneri koji veoma pomažu svoje unuke i decu, ali imamo i situacije gde mlađi, u manjem obimu, pomažu svoje najstarije.
– Stariji ako za nešto štede, štede za svoje unuke da im kupe bar čokoladicu ili kinder jaje – ocenjuje ona.
Dodaj komentar