Čudan smo i vrlo kontradiktoran narod… U isto vreme Srbi mogu biti i divni i grozni. Voleti svoju zemlju i svoje ljude u Norveškoj nije isto kao u Srbiji. Tu te lome kontrasti i dileme. Loše priče i konotacije pobijaju one dobre u koje želiš da veruješ, a onda te zapahne ljudskost malog čoveka velikog srca.
Kada krećem na letovanje, želim da šutnem sve dane mrmota koji melju i užasno su dosadni u svakodnevnom bitisanju. Ne čitam vesti, ne zovem prijatelje, samo se budim i piljim u more. Skitam, cunjam, upoznajem, istražujem, pričam sa ljudima, ali ne Srbima. Pre nego što me razapnete, isključite emocije na trenutak jer ovo su situacije zbog kojih biram male ulice umesto glavne u kojoj se kao mravi provode turisti, plaže za koje znaju samo lokalci i barove i kafiće u kojima pričam neki jezik. Ne srpski.
1. Izbegli smo agencije i našli apartman u tri lepe, tamo gde nema vike i gužve. Mala ulica, sve belo-plavo, puca pogled na more. Moja jutra na terasi su neprocenjiva i to mi je omiljeni deo dana. Mozak mi ne treba. Prvo jutro se iz daljine samo čuju zrikavci i oni tipični morski zvuci, neko zaliva cveće, meštani se pozdravljaju, deca igraju. U suštini je tiho. I onda čujem Anu Nikolić kako zavija, baš jako viče, izvinjavam se – peva. Skočim – terasa ispod nas. Stigla dva para iz Srbije. Dobro, iskuliraj, kakve veze ima, neka, ljudi došli kao i ti. Smiri se. Tih dana je bilo jako teško to ispuniti kada počnu da viču jedni na druge, kada njih dve ogovaraju neku treću „jadnicu“, ili ih sretnem i u gradu kako na najizvikanijem i najskupljem mestu bahato naruče koktele (sto pored mog), a onda kad im stigne račun bogorade što je preskupo. Bilo je teško podneti Goge Sekulić, Severine i tako te kad god uđem u sobu. Ali podnela sam.
Da skratim – peškire, donji veš i kupaće koje su prebacivali preko žice, tih dana nisu kačili štipaljkama. Vetra uvek ima. Prohujalo sa vihorom.
2. Srbi se na letovanju uvek brinu da će neko da ih zajebe. Uvek imaju taj izraz lica kao da je svet stvoren da baš njih izradi, i veruju da su stranci zli i nepošteni.
3. Psuju kao kočijaši. Jedan lik se ove godine tuširao na plaži pola sata, a tek onda je izvadio i šampon. Kada ga je neko od lokalaca zamolio da skrati sve to, njegov odgovor je uključio mater džibersku, ženski polni organ, ti ćeš meni seljačino grčka.
4. Viču, baš mnogo viču.
5. Guraju se uđu preko reda. Ako se ne pomeriš, munu te laktom.
6. More im je toliko hladno da će da dobiju promrzline ko na Igmanskom maršu.
7. Uvek im nešto što im smeta. Ako je sve u redu, gazdarica će imati pogrešnu nijansu boje muškatli na terasi.
8. Ogovaraju po ceo dan i svi su im nikakvi i smešni.
9. Na kraju, sećam se Sicilije. U Taormini smo. Noćna šetnja, piće, sladoled. Ulazimo u jako usku uličicu koja je puna restorana. Teško se prolazi. Moj sin, koji tada ima 11 godina, pokušava da se provuče između stolova. Prolazi pored našeg poznatog glumca, ali ne registruje ga. I bolje. U prolazu, taj glumac, kog svi mnogo volimo, viče za dečakom kog prvi put vidi, i nema pojma da je Srbin: „De ćeš koju pičk. materinu?“
Dovoljno? Slobodno opljunite, ako lažem nek me zgazi tramvaj.
Dodaj komentar