Ko su paradajz turisti? Često se ova izraz može čuti. Uglavnom u negativnoj konotaciji ali mišljenja ko su zapravo ljudi koje povezuju sa paradajzom, tim preukusnim i mirišljavim gospodarom letnjih trpeza? Kako se prepoznaje jedan tipičan paradjz turista i šta ga odvaja od ostalih? Mišljenja su podeljena na ovu temu a mi prenosimo neke od najinteresantnijih stavova.
Najzanimljiviji komentar ostavio je jedan, kako sam za sebe kaže, paradajz turista.
“Ja sam paradajz i sve resto. Ponesem i hleba za 2 nedelje. Idem kombijem, spavam gde stignem,ne dalje 10 metara od vode. Bilo je slučajeva da u vreme plime voda dođe ispod točkova. Kupujem samo ladno pivo i sokove u prodavnici od 0,8 do 1 evro. Idem dva puta po dve nedelje pa i tri puta. 45 dana me košta 700 evra. Valjda je to paradajz turista.”
Da li pravog od lažnog praradajz turiste razlikuju cifre na računu ili narodski rečeno “guja” u džepu?
“Paradajz turisti za mene su one škrtice koje voze auta (rade po zapadu) od 100 000 e, a traze gde da bace peškir, suncobran i frižider na plaži! Toga sam se ove godine nagledala, navikla, i bas mi je krivo što dolaze iz mojih krajeva. Nemati nije sramota. Svako poštovanje ljudima koji uštede i uspeju da odu na letovanje”, glasi jedan od komentara.
Ko više uživa na odmoru, pardajz turista ili neko ko je isplanirao sve do detalja i odvojio silne novce za letovanje?
“Ovo pitanje mi se jako sviđa, s obzirom da smo ovo ljeto na crnogorskom primorju imali jaku sezonu, a priča o paradajz turistima provlači se svake godine. Ove rekla bih nesto manje, jer su svi kapaciteti popunjeni i iznad maksimuma. To je s objektivne strane jasno,a s subjektivne, ja želim da kažem svaka čast svim tim ljudima koje tako zovu. Dok se mi (uključujući sebe),vrlo često odlučujemo na odmor ili posetu drugoj državi samo i kada imamo nešto veću sumu novca,kad kalkulišemo koliko ide za restoran a koliko za izlazak, ljudi dođu, znaju koliko im treba da prežive i na odmoru i kući pa s obzirom na to „ponesu paradajz“.Dok ja sebe ograničavam granicama u svojoj glavi i kompleksima šta „mora“ i „treba“ za taj odmor ili posetu nekoj drugoj zemlji, ljudi su došli, nauživali se,vraćaju se kućii puni utisaka. Kritikuju se ti ljudi bez ikakve osnove, a oni zapravo samo žive jedan realan život bez stega i kompleksa. Malo izvan kolosjeka-ali sve vise viđam esktremno bogate Ukrajince i Ruse koji uđu u prodavnicu za jedan paradajz, samo da naprave salatu za danas. Ipak,ovo je Balkan i teško je biti balkanac. Zato ljudi, samo napred, i ako neko jeste paradajz turista, radite pravu stvar. Poštujete svoje mogućnosti i novac (imali 100 ili milion eura u džepu).”
Istina je da svako bira kako će trošiti svoj novac i da u tuđi novčanik ne treba zavirivati. Ali, ako je paradajz turista sirotinja koja štedi novac, kako svrstavamo punišiće koji ga štede još više?
“
“To vam je ona stara priča, da li je bolje živeti kao lav jedan dan ili kao magarac celog života. Tako i sa letovanjem. Da li otići 20 dana u kamp sa sve paradajzom ili 4 dana provesti u full hotelu. Sve je stvar izbora ljudi i svačije se pošuje. Jedino je glupo kada neko uloži na moru neku lovu da bi zaradio neke pare od turista a oni mu buše zaradu svojim načinom letovanja. Ostalo je sve legalno. Sećam se davno jednog starijeg bračnog para iz nemačke dok smo još bili klinci i letovali u Poreču. Bila je ex Yu. Mi se na terasi hotela sa nekom crkavicom raspištoljili uz pivo a oni vade iz torbe vruću kiselu. A na stolu mu stoji Canon aparat od 10.000 maraka tadašnjih. Eto čovek ima prioritete”, komentariše jedan od članova ove Fejsbuk grupe.
Kako je uopšte nastao termin paradajz turista? Imamo jedno zanimljivo stanovište prema kojem se paradajz turizam rodio u komšiluku, u Crnoj Gori.
Ako se dobro sećam, taj termin sam čuo od Crnogorskih političara 90tih koji su bili nezadovoljni turistima iz Srbije koji nisu jeli u njihovim plažnim restoranima nego su kupovali hranu u lokalnim marketima, čak nije bilo uopšte ni pominjanje donošenja hrane iz Srbije, no to se vlasnicima i moćnicima u Crnoj Gori nije svidelo pa su smislili ovaj pogrdni naziv pomislivši da Crna Gora treba da bude kao Monte Carlo , Kan ili Nica u nameri da se otarase ljudi koji stede na plažama, a da pritom da u tim istim Crnogorskim restoranima rade kuvari uglavnom iz Srbije i to za vrlo male pare, pa vi zaključite sami da li trebate da potrošite i jedan euro vise u Crnoj gori, kasnije se taj epitet preneo uopšteno na sve
koji ne troše mnogo para na letovanju ukratko rečeno”.
I na kraju krajeva, kada za Srbe kažu da su paradajz tiristi, kako da ne budemo kada su nam plate paradajz plate!
“Kome smetaju turisti koji troše manje novca na moru? Znamo svi kako se živi u Srbiji, kolike su plate,koliko je nezaposlenih? Znamo i ko zarađuje dobro u Srbiji? To su naši političari i njima bliski saradnici, koji imaju zaštitu i privilegije u svom poslovanju, kome se nameštaju ogromne zarade, ko radi na ivici zakona. I zato treba da nam smetaju naši, nepošteni politićari ,a ne paradajz turisti.”
Pravi paradajz turista uživa u svom odmoru. Nije opterećen sobom kao , recimo, Sanja Marinković, koja fotografiše punije dame po plaži i likuje umesto da uživa i gleda svoja posla.
“To je onaj izraz kod ljudi koji su imali malo više sreće u životu, pa zarađuju više i misle da su zbog toga velike face, koriste za one koji nose hranu od kuce. Apsolutno najzabavnija stvar te pojave je što je ovoj drugoj kategoriji jedino zadovoljstvo odmora da gleda u usta i tanjir onima koji su hranu poneli i da ih ismeva uz osećaj da su uhvatili Boga za onu stvar, dok ova prva kategorija uživa u svakom trenu svog boravka na moru. Ukratko.”
Da li ste i vi paradajz turista ili možda nakon ovih stavova razmišljate da to postanete?
Odvratna si i ti i tvoj tekst, bedna paradajz kravetino