Vojno-policijska akcija počela je 4. avgusta 1995. u zoru, a tokom naredna tri dana, hrvatske snage ubile su najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti i proterale 250.000.
Dan pobede i Dan tuge
Srbija i Hrvatska i ove godine, kao i proteklih 25, svaka na drugačiji način, obeležavaju godišnjicu vojno-policijske akcije „Oluja“.
Dok zvaničan Zagreb ovaj dan slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, u Srbiji se obeležava kao jedan od najtužnijih događaja u istoriji, sećanjem na stradale i prognane u toj akciji.
Zbog situacije sa korona virusom u zemlji, Srbija je morala da otkaže komemoraciju posvećenu žrtvama progona, pa će ove godine umesto masovnog događaja, biti postavljeno obeležje u Sremskoj Rači, preko koje je konvoj srpskih izbeglica u avgustu 1995. godine ušao u zemlju.
– Obeležićemo to, kao i svake godine, ali ovog puta bez prisustva velikog broja ljudi. Obeležićemo tamo gde smo to učinili prvi put zajedno 2015, na prelazu Rača, gde ćemo postaviti spomen-obeležje – rekao je predsednik Vučić prošle nedelje.
Operacija „Oluja“ počela 4. avgusta
Vojno-policijska akcija počela je 4. avgusta 1995. u zoru, a tokom naredna tri dana, hrvatske snage ubile su najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti i proterale 250.000, nakon čega su uspostavile kontrolu na teritorijom tadašnje Republike Srpske Krajine.
Krajiškim Srbima tog avgustovskog jutra ostavljeno je vremena jedino da na brzinu pokupe osnovne stvari, posedaju u traktore i krenu da beže pred napadima hrvatske vojske.
Tokom ta tri dana 250.000 ljudi napustilo je svoje domove i spas pokušalo da nađe bežeći ka Srbiji i Republici Srpskoj. Iako su znali da se radi o civilima, hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo vršili su konstantne napade na izbegličku kolonu.
Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića, a u Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije „Oluja“ 7. avgusta.
Vojna akcija je izvedena uprkos činjenici da je ta oblast bila pod zaštitom UN, pod nazivom sektori „Jug“ i „Sever“, i da su predstavnici RSK dan pre u Ženevi i Beogradu prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba.
U nastavku akcije u BiH, operacijom „Maestral“, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.
Tuđman izdao naredbu da se „Srbima nanese takav udarac, da praktično nestanu“
Vojno-policijska operacija Oluja predstavljala je epilog planiranog zločina Tuđmanovog režima. Prethodio joj je sastanak koji je 31. jula 1995. godine Tuđman održao sa vojnim oficirima na Brionima, gde je izdao naredbu da se „Srbima nanese takav udarac, da praktično nestanu“.
– Zatvoriti im preostala troja vrata, ali im ne daš nigde izlaza da se izvuku, da pobegnu, nego ih prisiljavaš da se bore do kraja. Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu – rekao je tada Tuđman, navedeno je u transkriptima sa tog sastanka, koji su bili jedan od glavnih dokaza na suđenju pred Haškim tribunalom.
Prema zvaničnim podacima tokom operacije „Oluja“ poginula 1.861 osoba
Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“ je naveo da je prema njihovoj evidenciji, tokom „Oluje“ i posle nje poginuo i nestao 1.861 Srbin. Većina poginulih i nestalih bili su civili – 1. 211, a tri četvrtine njih bili su stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 548 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.
Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 1.084 lica, dok se na „Veritasovoj“ evidenciji nestalih vodi još 777 lica, od čega 588 civila, među kojima 295 žena-Operacija Oluja / Printskrin: Youtube/International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY)
Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 1.084 lica, dok se na „Veritasovoj“ evidenciji nestalih vodi još 777 lica, od čega 588 civila, među kojima 295 žena.
Haški tribunal osudio, pa oslobodio one koji su komandovali operacijom progona
Zbog ratnih zločina počinjenih u akciji „Bljesak” i „Oluja” Tribunal za ratne zločine u Hagu pripremao je optužnicu protiv Tuđmana, ali je on preminuo 1999.
U Hagu se sudilo i hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču zbog „udruženog zločinačkog poduhvata, sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj“.
Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije, 2011. godine je osuđen na 24, Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.
U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine-Foto: HRVOJE POLAN / AFP / Profimedia
Međutim, u drugostepenoj presudi su takve tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni, a hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika.
Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu, a u novembru 2012, Apelaciono veće oslobodilo je hrvatske generale krivice, poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su njih dvojica pušteni iz pritvora uz konačno obrazloženje da operacija „Oluja“ nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.
Predstavnik Srba u Hrvatskoj ide na obeležavanje Oluje u Knin
Izvor: Telegraf
Dodaj komentar