Advokat Ivan Ninić nema nameru da odustane od zahteva koji je uputio Bezbednosno-informativnoj agenciji da mu dostavi podatke o tome da li je i na kakvim merama bio Vladimir Cvijan, bivši generalni sekretar Predsedništva Srbije.
S obzirom da mu BIA nije odgovorila, obratiće se povereniku za informacije od javnog značaja, a ako bude trebalo, i sudu u Strazburu. Naglašava da je prošlo već tri godine od Cvijanove smrti i da što više vremena bude prolazilo, teže će se doći do istine.
– Kako je umro Vladimir Cvijan saznaćemo slučajno. Za 10-15 godina, kada neko iz službe bude bio penzionisan, istupiće i reći – e, sada ću vam ispričati nešto o Cvijanu… Naše društvo tako funkcioniše. Već je prošlo tri godine od smrti. Dokazi su relativizovani, njih praktično i nema. Što se više prolongira priča o tome, teže ćemo doći do istine – ističe Ninić u razgovoru za Danas. Nakon dokumenata koje mu je BIA dostavila, a on predočio javnosti, kaže da mu ništa nije jasnije u odnosu na ono što smo znali i pre toga.
Uveren je da je dosta toga prećutano.
– Razume se da nije posao BIA da vodi istragu. To se ne dovodi u pitanje. Ali u ovom slučaju, moja prva dva pitanja i zahteva su bila – da li je Cvijan bio na operativnim merama te službe od 2013. do smrti, i na kakvim. To sam pitao jer je dovoljno pronaći njegove izjave iz tog perioda gde on kao narodni poslanik i jedan od prvih disidenata u SNS-u na vrlo buran način, krajem 2013. napušta tu stranku, ulazi u otvoreni sukob sa Aleksandrom Vučićem, gura mu „prst u oko“ i podnosi čak krivičnu prijavu protiv njega – kaže Ninić.
Cvijan je, dodaje, otišao i korak dalje – napisao je pismo koje je poslao na adrese 13 ambasada u Beogradu, gde ukazuje na neke pojave koje će kasnije uslediti.
– Između ostalog, on tu objašnjava po kom modusu funkcioniše SNS i po kom modusu se ljudi hapse, i donose odluke da li će neko biti uhapšen ili ne. On je pokušavao da im predoči da poredak koji uspostavlja SNS nije poredak koji je baziran na vladavini prava i na demokratskim principima.
Ono što je Cvijan tada govorio, kada je napustio SNS, to se kasnije sve realizovalo – ističe za Danas sagovornik, podsećajući na pozicije koje je Cvijan imao unutar sistema – bio je poslanik i član glavnog odbora SNS-a, odnosno imao je i državnu, i funkciju u stranci.
– Ako imamo čoveka koji je spreman da uđe u obračun sa Vučićem u momentu kada niko ne sme da se usudi na tako nešto, nemoguće je da on nije predmet obrade službe bezbednosti. Posebno što je pre toga Cvijan kao advokat bio most između ozbiljnih lica iz kriminogene sredine pod istragama, i vrha SNS-a.
On je neko ko je mogao da napravi višestruku štetu SNS-u svojim saznanjima kao insajder. Onda se mora pretpostaviti da je BIA u tom momentu morala nešto da preduzme. Ako ništa drugo, bar da ga stavi na mere, pod prismotru, da prati njegovo kretanje, navike, da vidi sa kim održava kontakte… – ukazuje Ninić.
On se sa Cvijanom upoznao početkom 2014. i tada su se videli prvi i poslednji put.
– Izrazio je želju sa mnom da se vidi i još tada je tvrdio da zna da mu je svaki korak praćen. Nije delovao paranoično, odavao je utisak čoveka koji zna šta priča i šta hoće, i ima realne strahove. Bio je rezervisan i nije se otvorio jer smo se tad upoznali. Pratio je moj rad, čitao moje tekstove, čuo ponešto od drugih ljudi, i zbog toga je želeo da me upozna.
Rekao mi je da je u tom periodu obavljao razgovore sa više ljudi, da sam ja samo jedan od njih. Nije mi rekao njihova imena. Najavio je da sledi „žestok period“ i na domaćem i na spoljnom planu. „Pažljivo posmatraj šta će se dešavati. Biće veoma interesantno“, rekao mi je. Popili smo kafu, popričali i nikada se više nismo ni videli ni čuli – priča Ninić.
On dodaje da su čudne okolnosti pod kojima je Cvijan napustio Srbiju, ali da je evidentno da je nakon toga nestao i iz javnog života i iz Srbije. Naš sagovornik ne poznaje nikog od članova Cvijanove porodice, ali ističe da ga i njihovo ponašanje zbunjuje.
– Iz beležaka se vidi da je porodica želela da vest o Cvijanovoj smrti ostane u njihovom krugu i da o tome ne žele da govore. Vladimir ima impresivnu biografiju. I Vesna Rakić Vodinelić je pisala o Cvijanovom naučnom radu. Uprkos svemu, ne verujem da je porodica osećala neki stid u toj meri da nije želela da stavi prezime na nadgrobnoj ploči i da ga se na neki način odrekne.
Vladimir Cvijan život je okončao pod velom tajne.
Kremiran je i sahranjen 19.1.2018. godine, na groblju Lešće.
Na mestu gde je urna sa njegovim ostacima, stoji samo ime. pic.twitter.com/cIOqK447h9
— Nemanja Šarović (@NemanjaSarovic) March 23, 2021
Taj deo ne mogu da razumem. Samo oni znaju kojim principima su se vodili kada su odlučili da apsolutno zaćute i da čak i njegovu bivšu suprugu, sa kojom ima sina, ne obaveste o njegovoj smrti – ističe Ninić.
On dodaje da mu BIA nije odbila zahtev na pitanje o merama, već dala odgovor dvosmislenog karaktera „koji upućuje da tu još nešto ima“.
– Podneću žalbu povereniku za informacije od javnog značaja, jer on ima ovlašćenja da pristupi dokumentima BIA i da utvrdi da li je bilo određenih mera u odnosu na Cvijana. Poverenik rešenjem može da naloži da mi se ti podaci dostave. Ili će odbiti moju žalbu. Videćemo kako će se poverenik postaviti.
Koristiću dalje pravne lekove, po uzoru na Inicijativu mladih za ljudska prava, koja je svoje pravo ostvarila pred sudom u Strazburu, a pitanje je bilo koliko je lica prisluškivano od strane BIA. Isključujem svaku mogućnost da Cvijan nije bio predmet službe, jer svaki čovek koji može da nanese štetu sistemu i političkom establišmentu je uvek bio predmet mera – zaključuje Ivan Ninić.
Vladimir Cvijan, bivši generalni sekretar Predsedništva Srbije za vreme mandata Borisa Tadića i funkcioner SNS, pronađen je mrtav 5. januara 2018. Za njegovu smrt je ne samo javnost, već i bivša supruga sa kojom ima sina, saznala nakon tri godine.
Nakon što je isplivala vest o njegovoj smrti, tužilaštvo je saopštilo da je obdukcija urađena pre tri godine i da je ustanovljeno da je smrt nastupila utapanjem. Na zahtev porodice, Cvijan je kremiran 19. januara 2018, a na ploči je uklesano samo „Vladimir“, bez prezimena.
– Po povratku u Srbiju krajem 2017. Cvijan je morao negde da živi, sa nekim da se viđa, pije kafu, da održava neki društveni život.
Niko nije istupio i rekao, „e Cvijan me kontaktirao, videli smo se…“ Niti je neko rekao da li je imao neku dijagnozu, da li se lečio i gde.
Niti se oglasio neko od ljudi sa kojima je razgovarao početkom 2014, jer ja sam bio samo jedan od njih.
Verovatno su procenili da nije dobar trenutak da sada istupe u javnost – ocenjuje Ivan Ninić.
Dodaj komentar