Banjalučanin Ognjen Ranisavić svirajući neretko prikuplja novac u humanitarne svrhe. Ovoga puta, svirajući neobičan instrument tang dram, prikuplja pomoć za žrtve zemljotresa u Turskoj i Siriji.
Taj humanitarac nekada skuplja novac za podršku sportskim klubovima ili deci umetnicima, ali uvek je u pitanju nešto što ga pogodi.
– Tako je počelo i onda je logično, kada je ovako neka velika katastrofa u pitanju u kojoj je mnogo ljudi pogođeno tim zemljotresom, da se javi ideja i želja da se pomogne na neki način simbolično i više kao gest dobre volje nego što će biti konkretna pomoć. Mislim da je to isto važno u svemu ovome, da se pokaže dobra volja, da smo ljudi, da smo svi jednaki i da svi možemo biti u toj nekoj lošoj situaciji kada nam bude potrebna pomoć – ispričao je Ranisavić, prenosi Telegraf.rs.
Objasnio je da je za pomoć žrtvama zemljotresa u Turskoj i Siriji svirao već nekoliko puta, kao i da će nastaviti kad god mu to vremenske prilike budu omogućavale. Novac će prikupljati do početka marta ili do kada budu otvoreni računi za pomoć.
Naglasio je da će deo novca preko prijatelja poslati direktno u Siriju, a drugi deo će preko Srpske pravoslavne crkve uplatiti za Siriju i za Tursku.
Pored torbe u koju prolaznici ubacuju novac, Ognjen nije postavio nikakav natpis, jer kako kaže, više voli da građani daju bez razloga, odnosno samo zato jer su osetili potrebu.
– Više volim da ljudi pomognu onako bez ikakvog razloga, eto, zato što su osetili isto kao što ja osetim u nekom trenutku da treba dati negde nešto za nekoga, tako i da ljudi daju svoj prilog, zato da to osete – rekao je on.
Kaže da koliko god da prikupi, to će nažalost biti apsolutno nebitna svota u svoj toj katastrofi koja je zadesila stanovništvo dve zemlje.
Banjalučani prilično humani i osetljivi na tuđe potrebe
Prema njegovim rečima, njegovi sugrađani imaju izraženu humanost i empatiju, tako da i kada je „slobodna svirka“ u pitanju, uvek tu bude novca i uvek neko naiđe i stane, ostavi neki novac.
Govoreći o instrumentu koji svira, objasnio je da je reč o metalnom instrumentu koji proizvodi tonove, ali svira se palicama. U ovom obliku je nastao devedesetih godina u Americi kao pokušaj da se imitiraju prethodni neki drveni instrumenti koji su svirani na ovaj način. Pokušajem imitacije nastao je novi instrument, koji je i dalje redak i u svetu i kod nas.
– Slučajno sam video na internetu i onda mi se svideo taj zvuk i način na koji se izvodi. Sviram udaraljke i nisam nikada svirao instrument koji proizvodi tonove, koji je muzika, i onda mi se svidela kombinacija gde mogu te pokrete koje sam kao perkusionista naučio da ih apliciram na ovaj instrument i svideo mi se taj zvuk i sve što može da proizvede – ispričao je Ognjen Ranisavić.
On je dugo u „Pokretu osoba sa invaliditetom“ i aktivan član udruženja koja se bave promocijom prava osoba sa invaliditetom, a često i radi projekte koji se tiču te populacije.
Osim toga, Ognjen je član udruženja koja se bave promocijom kulture i obrazovanja, a radi i emisiju za Mikromrežu koja se zove „(Ne)vidjivi“.
Prema njegovim rečima, ima poslove koji se tiču digitalnog marketinga i te vrste oglašavanja, pa sa više strana sklapa radni dan. On je diplomirani socijalni radnik, bavi se sportom, svira sve vrste udaraljki, a odnedavno pokušava naučiti svirati i saksofon.
Izvor: Telegraf.rs
Dodaj komentar