Novosadske arhitekte: Otelo se kontroli, grad se pretvara u betonirani haos

U jeku rasprava o urbanističkoj katastrofi u vojvođanskoj prestonici, nameće se logično pitanje: kako na to gleda struka i zašto ne podiže glas?

Društvo arhitekata Novog Sada (DANS) još kako je aktivno u tom smislu, ali deluje preko zvaničnih institucija koje se, nažalost, oglušuju o većinu argumentovanih primedbi i sugestija.

Nekad bilo…

Država je svojevremeno s DANS-om, kao i sa svim udruženjima te vrste, razvijala partnerski odnos, i za sve važne lokacije u gradu zajednički su se sprovodili konkursi iz kojih su se izdvajala najbolja arhitektonska rešenja.

Toga više nema čak i kada je reč o planiranju objekata od javnog značaja, kao što su zdanja u centru grada.

Grad izgubljenih prilika

– Novi izgled gradskog jezgra odraz je zaprepašćujućeg nepoštovanja kulturno-istorijske baštine i šalje u svet poruku o Novom Sadu, koja iz godine u godinu postaje sve tužnija i svedoči o gradu izgubljenih prilika. Posećuje nas veliki broj turista, dolaze na Exit i mnoge druge manifestacije, teško da će iko odavde otići impresioniran njegovom arhitekturom.

Ko bude fotografisao Gradsku kuću, dobiće snimak prelepog neorenesansnog zdanja starog preko 120 godina, nad kojim se nadvija predimenzionirana Pupinova palata, koja je devastirala istorijsku građevinsku zaostavštinu i ne poseduje arhitektonski kvalitet za tu lokaciju, a urbanistički je potpuno neprilagođena – kaže arh. Andrej Strehovec, član Upravnog odbora DANS-a i međunarodni arhitektonski selektor, kurator i recenzent.

Površno, nestručno ali profitabilno

Strehovec ističe da poslednjih godina, kada je reč o novim projektima, u Novom Sadu ima nedopustivo malo arhitektonskih ostvarenja koja mogu da konkurišu na svetskim smotrama iz te oblasti, iako se gradi više nego ikad.

Pri tome, ovde se ne oskudeva u sjajnim arhitektama, ali problem je u pristupu nadležnih, koji je nestručan, estetski neadekvatan, tehnički površan, bez osećaja za kulturu prostora i potpuno podređen profitu.

Konkurs? Nikad čuli!

– Kada smo pre nekoliko godina bili na pregovorima sa nadležnima u Gradskoj kući, predočili smo našoj sagovornici, odgovornoj službnici, da bi Novi Sad morao da sprovodi konkurse za javne objekte, kao i za stambeno-poslovne zgrade koji se grade na najistaknutijim lokacijama. Tako bi se, iz mnoštva rešenja, izdvojila ona koja, u zadatim okvirima, najviše zadovoljavaju estetske i funkcionalne kriterijume. Ona je začuđeno konstatovala da Grad to nikada nije radio. A sedi u Gradskoj kući, zdanju iz 19. veka, koje je izgrađeno nakon što je projekat odabran na konkursu!

To je standard koji se poštuje svuda gde se drži do tradicije i kulture, a Novi Sad se upravo zbog ignorisanja tih vrednosti pretvara u betonirani haos. Naš grad je, ukratko, urbanistički i arhitektonski kapitulirao – konstatuje dr Aleksandar Bede, član Upravnog odbora DANS-a, i jedan od pokretača stručne novosadske inicijative “Urbanistička straža”.

Dugačija procedura

Naši sagovornici napominju da je DANS, u saradnji sa Fondacijom “Novi Sad 2021”, ipak uspeo da spovede nekoliko konkursa.

Radi se, doduše, o uređenju malih javnih prostora u Kovilju, Sremskoj Kamenici, na Novom naselju, i u Rumenačkoj ulici, ali umesto da to bude praksa, kada je red došao Pozorišni trg, projekat od velikog značaja, procedura je postala drugačija…

Borba s vetrenjačama

– Konkurs za uređenje jedne od centralnih gradskih površina sproveden je 2018. godine – bez nas. Objavljen je na sajtu Gradske uprave za građevinsko zemljište, vodio se kao javna nabavka i bio je gotovo nevidljiv. Iz tog razloga pristiglo vrlo malo radova, svega desetak, što je nedopustivo za projekat tako velikog kalibra. DANS je uložio protest jer je žiri bio sastavljen isključivo od službenika iz Gradske uprave za urbanizam i javnih preduzeća. Jedva smo uspeli da se izborimo za to da im se priključi jedan nezavisan član.

Procedura je sprovedena pogrešno, ne mogu o takvim stvarima odlučivati činovnici koji se time ne bave, trebalo je da se angažuje struka iz DANS-a. Videćemo kako će se realizovati pobednički projekat koji je u međuvremenu pretrpeo mnoštvo izmena– otkriva Bede.

Akti “ispod žita”

DANS upozorava da se iza velikog broja predloga izmena planova generalne regulacije (PGR) krije novi “kreativni” način obesmišljavanja urbanističkih planova.

– Manipulišući pojmom “opštegradski i linijski centar”, cilj donosioca plana je, praktično, prikrivanje buduće namene na parcelama, što je u najvećem broju slučaja stanovanje i poslovanje. Shodno tome, investitor je u mogućnosti da sam, po svojoj volji, kreira količinu kvadrata, spratnost i namenu objekata, a da pritom bude zakonski “pokriven” važećim planovima – objašnjavaju arhitekte iz DANS-a, naglašavajući da je u Novom Sadu na delu takozvani investitorski urbanizam čiji je isključivi cilj što veća dobit, dok je kvalitet života građana zanemaren u svakom smislu, počev od pratećih javnih sadržaja i ekologije, preko komunalne infrastrukture, kvalitetne dugoročne funkcionalnosti izgrađenih rešenja, do tehničke obrade i estetskog doživljaja.

Ignorisanje argumenata

DANS, čija je prevashodna delatnost sprovođenje arhitektonsko-urbanističkih konkursa, organizovanje izložbi arhitekture i izdavanje publikacija, poslednjih godina bio je primoran da veliki deo svojih aktivnosti usmeri na podnošenje primedbi i prigovora na urbanističke planove, pokušavajući da pomogne građanima da ostvare pravo na kvalitetan život.

– Zajedničkim snagama uspeli smo da se izborimo za obustavu gradnje javnih garaža na Novom naselju i na još nekoliko lokacija u gradu, no, kada je reč o stambeno-poslovnim objektima, naši prigovori se glatko odbijaju, čak i kada postoje jaki argumenti – kažu naši sagovornici.

Ponovo bez konkursa

DANS je nedavno, na sednici Komisije za planove, dostavio primedbe na Nacrt mosta koji bi trebalo da se gradi u produžetku Bulevara Evrope. Novosadske arhitekte traže da se raspiše međunarodni konkurs za idejno rešenje i izvođača radova, no teško je verovati da bi to moglo biti usvojeno jer je, navodno, već postignut dogovor s kineskom kompanijom koja gradi Fruškogorski koridor.

Po zakonu, direktna pogodba moguća je isključivo u slučaju da država proglasi da je objekat od nacionalnog interesa. U tu kategoriju, prema republičkim aktima, može da spada samo most na obilaznici a ne i saobraćajnice poput one na produžetku Bulevara Evrope.

Međutim, zbog stalne manipulacije terminima u medijima, nikome nije jasno o kom se tu mostu radi i na šta se, zapravo, odnosi odrednica “od nacionalnog interesa”.

Vijadukt pored terase

Glavna primedba Društva arhitekata Novog Sada na plan za most preko Šodroša i Dunava, bila je izgradnja vijadukta koji bi trebalo da povezuje preriferne saobraćajnice s mostom. Zbog visine, ovaj deo mosta praktično bi bio u nivou prozora višespratnica uz Bulevar Evrope, čiji bi žitelji bili izloženi ekstremnom zagađenju i buci.

Zanimljivo je da u obrazloženju opravdanosti izgradnje vijadukta stoji da u okolini ne postoje stambene zgrade i da nema rizika od ugrožavanja kvaliteta života stanovnika ovog dela grada!

DANS je predložio konstruktivna rešenja koja isključuju vijadukt, ali sve njegove sugestije i prigovore u vezi s regulisanjem saobraćaja na mostu, JP Urbanizam (koji je izradio taj plan), ocenio je kao neosnovane.