Novi Sad je grad koji se rodio za vožnju bicikla, a ovaj vid prevoza je do te mere popularan da i na biciklističkim stazama ume da nastane prava saobraćajna gužva. Biciklisti su složni da staze treba da budu bolje, da je neophodno rešiti kritične tačke poput staze u Futoškoj ulici i oboriti ivičnjake.
Kakvi su uslovi za učešće biciklista u saobraćaju i koje su to situacije opasne po njihov život, samo su neke od tema o kojima su biciklisti Novog Sada na na tribini „Biciklisti pitaju Grad“ razgovarali s predstavnicima Saobraćajne policije i Gradske uprave za saobraćaj i puteve, piše Dnevnik.
Tribinu je organizovao Centar za unapređenje bezbednosti u saobraćaju, uz podršku Uprave za saobraćaj i puteve grada Novog Sada.
Novi Sad je jedan od gradova s najboljom tradicijom biciklizma u Srbiji, a samim tim postoji i veliki broj saobraćajnih nesreća. Stoga će, kako je rekla Svetlana Janković iz Centra za unapređenje bezbednosti u saobraćaju, sve predloge koji su izneti na tribini dostaviti nadležnim gradskim upravama, s molbom da ih razmotre i poboljšaju u budućnosti. Ona je dodala da je to bilo prilika da se govori o problemima s kojima se biciklisti susreću svakodnevno, o propisima koji se odnose na bicikiste, kao i o planovima za izgradnju i uređenje biciklističkih staza.
Po rečima Radivoja Pavlova iz Gradske uprave za saobraćaj i puteve, radi se projektna dokumentacija za izgradnju novih biciklističkih staza, a dosta novca se ulaže u održavanje postojećih.
– Imamo Radnu grupu koja vodi računa o biciklističkom saobraćaju u gradu, kao i Savet za bezbednost – kazao je Pavlov. – Odobren je i novac iz budžeta, koji delom ide našoj upravi, a delom Gradskoj upravi za građevinsko zemljište i investicije, a usmerava se za rešavanje problema u biciklističkom saobraćaja.
Najviše prekršaja zbog alkohola
Po rečima Slavka Kovača iz Policijske uprave Novi Sad, u prethodnoj godini je u gradu četvoro biciklista izgubilo život, dok je ove godine ta brojka prepolovljena. Analizom i daljim radom je utvrđeno da su biciklisti prioritet u radu po pitanju bezbednosti saobraćaja. Od početka godine realizovane su pojačane kontrole u saobraćaju, kada je sprovedeno 11 akcija na terenu. Tada je otkriven drastično povećan broj prekršaja biciklista koji su vozili pod uticajem alkohola, ili neosvetljeni. Prethodne godine je bilo 400 prekršja, a sada 1.500. To su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda, osim neustupanja prvenstva prolaza od biciklista, ali i vozača putničkih vozila.
Marko Trifković iz Novosadske bicikličke inicijative kazao je da će ove godine akcenat tribine biti na obaranju ivičnjaka na spajanju kolovoza i biciklističkih staza, kao i na tome da se priča o stvarima koje se dotiču šire zajednice, povezanosti s prigradskim naseljima, rešavanju problema Mosta slobode i da prvo treba videti šta je na stolu, pa onda da li će sve to i funcionisati.
– Još jedna od tema koje smo pokrenuli pre koliko dana na republičkom nivou je da li deci mlađoj od 12 godina treba dozvoliti da samostalno učestvuju u saobraćaju i šta je s mlađom decom i roditeljskim nadzorom i da li porodica treba da ima veće učešće u vaspitanju dece u saobraćaju – naveo je Trifković. – Vidimo da je napravljen neki pomak u planovima, pa je tako rekonstrukcija biciklističke staze na Futoškom putu u završnoj fazi, čekamo da se u budžetu opredeli novac za tu stavku, te da se krene u realizaciju tog posla. Mislim da je Novi Sad, po zastupljenosti biciklista u saobraćaju, među većim gradovima poprilično visoko rangiran i mogu slobodno da kažem, po ličnom utisku, da smo prešli 40.000 biciklista na ulicama, sudeći po broju bicikala prodatih ove godine. Negde krajem 2018. godine broj redovnih biciklista bio je 30.000, stoga je ta brojka više nego pozitivna.
Novosađanka Marija Blažić iz Novosadske biciklističke inicijative je došla s pitanjem da li postoji mogućnost bolje postavljene vertikalne i horizontalne signalizacije, a dotakla se i loših staza na Mostu slobode i u Futoškoj ulici.
– Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju biciklisti su bahati vozači koji ne propuštaju na crveno, skreću na uslovno, čini mi se – ne znajući ni čemu ono služi – kazala je Marija Blažić, dodavši da se znanje o pravilima u saobraćaju može podići samo edukacijom, a često zaboravljamo da ona počinje od malih nogu, u kući.
Dodaj komentar