Deca koja su doživela traumu često nemaju želje, ali to ne znači da nemaju potrebe. Skromne želje ovih mališana nema koga ne bi raznežile i podsetile na ono što je istinski važno.
„Ne verujem u Deda Mraza, jer mi on nikada nije ispunio želju“, reči su šestogodišnjeg Luke iz Dečjeg sela koje paraju srce.
Petogodišnja Milena napisala je pismo za Deda Mraza u kojem je otkrila svoju jednu jedinu želju za Novu Godinu. Želi da dobije lutku.
– Dragi Deda Mraze, volela bih za Novu godinu lutku koju imaju Mila i Nađa. Ne daju mi da se igram sa njima jer nemam istu lutku kao one. Neće ništa drugo da se igraju. Molim te donesi i meni lutku da bi se igrale zajedno – napisala je Milena.
A jedan dečak prvo je rekao da nema želju, a onda priznao iz srca:
– Usrećilo bi me kada bih video mamu i tatu kako se ponovo smeju.
Šestogodišnja Teodora želi samo jedno:
– Deda Mraze, želim da odem u zoološki vrt jer hoću da postanem doktor za životinje kad porastem. Mama i tata su mi rekli da će me voditi kada plate račune. Da li možeš da im pomogneš? Želim da vidim pravog lava – kaže ona.
Svako dete ima svoje želje, a u ovo doba godine, ostvarenje tih želja postaje posebno važno. Njihove okice svetle dok maštaju o poklonima, srećnim trenucima i bezbrižnim danima.
Stručni saradnici SOS Dečijih Sela Srbija već skoro 20 godina rade na unapređenju kapaciteta roditelja i građenja samopouzdanja kod dece kako bi lakše prevazišli ove i slične situacije, piše Telegraf.
Dodaj komentar