Novo lice beogradskog Pobednika – Jesu li se restauratori “zaigrali”?

Radovi na restauraciji skulpture Pobednika privode se kraju, a njegov povratak na Kalemegdan očekuje se oko Sretenja.

Od kako je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na Tviteru objavio fotografije skulpture u završnoj fazi, javnost burno reaguje na novi izgled spomenika. Najglasniji su, kao i uvek, oni koji kritikuju. Kažu – Izgled Pobednika je značajno promenjen!

Luftika je kontaktirala Zavod, odakle su poručili – Prvobitni izgled Pobednika nije ni malo promenjen. Restaurirana su oštećenja na površini skulpture koja su dovela do oštećenja prvobitne, autentične forme koja je isporučena od autora. Takođe, otklonjeni su svi uzroci i stanja koja mogu da dovedu do ubrzavanja procesa propadanja.

Sa ovom konstatacijom se, međutim, veliki deo javnosti ne slaže. Tviteraši su opravdali svoj već čuveni kriticizam i crnohumorni osvrt na dnevno-političke teme, ali sličnih zapažanja ne manjka ni u ostatku javnosti.

Ili…

Da li je narušena autentičnost dela?

Najviše kritika upućeno je na celokupan izgled lica/glave čuvenog Pobednika, ali bilo je i onih koji su zabrinuti sanacijom određenih delova, konkretno – nosa.

Na nosu je naime, postojala zakrpa, za koju se pretpostavlja da je greška u originalnom kalupu. Restauratori su uklonili zakrpu i sanirali taj deo skulpture, kako kažu, bronzom identičnog sastava kao ona kojom je izliven Pobednik.

Ako znamo da su na spomeniku do sada rađena samo čišćenja grafita i manje popravke postolja i da je Pobednik prvi put skinut sa svog postolja baš za potrebe ove restauracije, onda s velikom verovatnoćom možemo pretpostaviti da je zakrpa na nosu deo originalnog dela.

Ako uzmemo u obzir da je osnovni princip restauracije i konzervacije očuvanje umetničkog dela u što je moguće manje izmenjenom obliku, onda je opravdano upitati –  Da li je bilo moguće ostaviti zakrpu na nosu i sprečiti dalje narušavanje tog “nesavršenog” dela Pobednika, te na taj način sačuvati originalnost rada čuvenog Meštrovića?

Od Zavoda smo saznali da je zakrpa na nosu bila dodatno oštećena od udara metka.

– Način izdrade skulpture u to vreme je bio takav da majstori nisu poznavali tehnike zavara, već je zakrpa kao posebno parče kovanjem dodata na skulpturu. Način na koji je sanacija ovog oštećenja urađena podrazumevao je u prvom planu rekonstrukciju oštećene forme, a sekundarno konsolidaciju forme tako da obezbedi dugovečnost materijala na mestu sanacije. –  stoji u pisanoj izjavi Zavoda za kulturu spomenika kulture grada Beograda koju su dali za Luftiku.

Tražili smo komentar restauratora i konzervatora koji nisu uključeni u ovaj projekat. Nisu želeli da daju zvaničnu izjavu o ovoj temi, ali u neformalnom razgovoru sa našom redakcijom, usaglasili su se u jednom  – Nezahvalno je ocenjivati rad koji još uvek nije gotov, a na osnovu fotografije koja zavisi od mnogo faktora kao što su ugao fotografisanja, kvalitet fotografije, svetlo i sl.

Kada je reč o nosu i tome da li je neopravdano narušena originalnost uklanjanjem zakrpe, bili su prilično nesigurni. Svi su rekli da je teško odgovoriti, jer je pravo pitanje da li je ta “greška” odnosno  zakrpa sama uzrokovala dalja oštećenja na skulpturi.

Ukoliko jeste, onda je potez opravdan, ali ukoliko je postojala i najmanja mogućnost da se i taj deo restaurira, u smislu zaštite od daljeg propadanja, onda bi najbolje rešenje bilo ostaviti zakrpu, kao deo autentičnosti.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda poručio je, u izjavi za Luftiku, da su svi dosadašnji radovi protekli u skladu sa projektom i planiranom dinamikom, te da ih očekuje još posla pre završnog čina vraćanja skulpture.

Istakli su da su naročito ponosni na transparentnost svih faza radova, o kojima obaveštavaju javnost, te da je to veliki iskorak u dosadašnjoj konzervatorskoj praksi u našoj zemlji.