Novozelanđani izglasali pravo na eutanaziju, a na marihuanu zamalo

Stanovnici Novog Zelanda na referndumu su izglasali pravo na eutanaziju, a inicijatori su takav rezultat proglasili pobedom saosećanja i milosrđa.

Prvi rezultati refernduma pokazuju da je 65,2 odsto glasača podržalo Zakon o izboru za kraj života, koji će uskoro stupiti na snagu, piše BBC na srpskom.

Zakon će dati priliku neizlečivo bolesnim ljudima, kojima je ostalo manje od šest meseci života, da izaberu eutanaziju uz odobrenje dva doktora.

Rezultati koji su objavljeni u petak ne uključuju 480.000 posebnih glasov a- glasačkih listića iz inostranstva – tako da konačan ishod neće biti potvrđen do 6. novembra.

Ali sa tako snažnom podrškom, male su šanse da se odluka promeni.

Referendum je obavezujući i očekuje se da zakon stupi na snagu u novembru 2021. godine.

Novi Zeland će se pridružiti maloj grupi zemalja, među kojima su i Holandija i Kanada gde je eutanazija dozvoljena.

Referendum za eutanaziju održan je zajedno sa opštim izborima početkom meseca.

Na drugom referendumu koji nije bio obavezan i koji je održan u isto vreme, Novozelanđani su odbili predlog za legalizaciju kanabisa.

Preliminarni rezultati na glasanju za kanabis – 53,1 odsto je reklo „ne“, a 46,1 odsto je reklo „da“.

Ovaj rezultat može biti promenjen kada se prebroje posebni glasovi.

Kakve su reakcije?

Većina je glasala za zakon, pošto su ga podržale i premijerka Džasinda Ardern i opoziciona liderka Džudit Kolins.

Ali ovakav rezultat glasanja se očekivao posle duge i emotivne kampanje.

Za Meta Vikersa, koji je nastavio borbu pokojne supruge Lekretije Sils, ovaj rezultat je „pobeda saosećanja i dobrote“.

„Zahvalan sam što će neizlečivo bolesni Novozelanđani moći da kažu kako žele da završe živote“, rekao je za BBC nakon objave rezultata.

Sils je bila pravnica koja je pokrenula pravni spor kako bi dobila dozvolu da okonča život uz medicinsku pomoć, pošto joj je dijagnostikovan tumor na mozgu.

Ali nije uspela. Preminula je u 42. godini.

O kampanji je pisala i u knjizi objavljenoj 2016. godine „Lekretijin izbor: Priča o ljubavi, smrti i zakonu“.

Dan pre nego što su stigli rezultati referenduma, Vikers je za BBC rekao da je cilj njegove supruge bio da neizlečivo bolesni ljudi imaju izbor, koji ona nije dobila.

„Nije želela da umre. Niko to ne želi. To je pogrešno shvatanje. Problem je bio izbor koji joj je oduzet“,

„Želela je izbor kako će da završi život, ukoliko stvari krenu po zlu i kako bi mogla da okonča patnju u trenutku kada želi“, rekao je Vikers.

Njen slučaj imao je ključnu ulogu u podizanju svesti o eutanaziji i naterao novozelandske političare da se pozabave tim problemom.

Kakav je novi zakon?

Zakon o izboru za kraj života usvojen je u parlamentu 2019. godine posle mnogo vremena i debata.

Onda je odlučeno da se zakon iznese na referendum i da će biti usvojen ukoliko više od 50 odsto birača kaže „da“.

Pre nego što se odluči na eutanaziju, pacijent mora da bude upoznat sa kriterijumima.

Ima ih nekoliko:

• da boluje od neizlečive bolesti i da ima manje od šest meseci života
• da mu opadaju fizičke sposobnosti
• da bude u mogućnosti da donese odluku o eutanaziji

Zakon ovlašćuje lekara ili medicinsku sestru da propišu smrtonosnu dozu lekova koja se uzima pod njihovim nadzorom ako se ispunjavaju svi uslovi.

Zakon takođe kaže da osoba ne može da da dobije ovo pravo na osnovu podmakle starosti, mentalne bolesti ili invaliditeta.

Šta kažu protivnici?

Iako je na referendumu većina glasala za eutanaziju, bilo je i glasnih protivnika.

Dok su poslanici glasali o zakonu prošle godine, demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo „Pomozite nam da živimo, a da ne umremo“ i „Eutanazija nije rešenje“.

Grupa „Novi Zeland bez eutanazije“ vodila je kampanju, jer po njima pravo na izbor predstavlja pretnju po dobrobit društva.

Briga postoji zbog ljudi sa hroničnim oboljenjima koji će se možda osećati obaveznim kako ne bi opterećivali svoje porodice.

Iz grupe „Novi Zeland bez eutanazije“ kažu da su „razočarani jer je novozelandska javnost glasala za usvajanje pogrešnog zakona o eutanaziji“.

U izjavi se dodaje da je „parlament mogao da učini ovaj zakon sigurnijim“ donošenjem dopunskih amandmana.