Nemamo para za karantin, al’ za jeftinu penzionersku naklonost uvek se nađe

Legende kažu da je lik Deda Mraza nastao po uzoru na hrišćanskog sveca Svetog Nikole, čiji praznik pravoslavni vernici slave 19. decembra.

Baš pred ovaj praznik penzionerima stiže poklon ili jednokratna pomoć od 5.000 dinara, najavio je preksinoć (3. decembar), ne Deda Mraz, već predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tako će, prema njegovim rečima, oko 1,72 miliona penzionera dobiti po 5.000 dinara 17. ili 18. decembra i to će državnu kasu koštati oko 75 miliona evra.

„Ja znam da to ne znači mnogo onima koji imaju 78, 80 ili 90.000 dinara penziju, ali velikom broju njih koji imaju penziju ispod proseka, koji će sa ovim biti 29.500 dinara, to će mnogo značiti. Mnogo će značiti poljoprivrednim penzionerima, posebno za oko 750.000 njih koji primaju ispod 25.000 dinara. Srećan sam što smo ovaj novac uspeli da pronađemo“, rekao je Vučić gostujući na RTS-u, a preneo Danas.

Pomoć penzionerima je takođe bila deo i prvog paketa iz aprila kada je isplaćena jednokratna uplata od po 4.000 dinara što je ukupno iznosilo nešto preko 60 miliona evra.

Međutim, zanimljivo je kako je država „našla“ 75 miliona evra, a pre samo nedelju dana predsednik je apelovao na Krizni štab da vode računa o ekonomiji kada budu određivali epidemiološke mere, da se ne bi ugrozila isplata plata i penzija i njihovo povećanje od 1. januara.

Postavlja se pitanje ako je bilo novca zašto se čekalo sa epidemiološkim merama toliko da eksplodira broj zaraženih korona virusom i zdravstveni sistem dođe na ivicu pucanja.

Neki stručnjaci u ovoj meri vide više političkih nego ekonomskih motiva.

Ekonomista Goran Radosavljević ističe da se od početka vodi kontrolisana politika pomoći privredi, gde se namerno zaobilazi sektorska pomoć.

„Tu je isplata po 100 evra svakom punoletnom građaninu, pomoć penzionerima dva puta. A prema statistikama penzioneri su najmanje ugrožen deo populacije. Da su bar pomogli najsiromašnijim penzionerima ili siromašnim domaćinstvima. Mislim da su mere usmerene na ciljnu grupu glasača vladajuće partije“, zaključuje Radosavljević dodajući da je država još odavno morala da počne sa targetiranim merama onima koji su najviše pogođeni pandemijom.

On takođe pita zašto se svima isplaćivala minimalna zarada kada nisu svi sektori privrede jednako pogođeni, štaviše nekima, kao što je farmacija, ide bolje u vreme krize.

Mihailo Gajić iz Libeka podseća da u Srbiji ima 200.000 starih koji ne primaju penziju, a koji nisu obuhvaćeni ovom pomoći.

„Sa ekonomske strane očigledno je da su čuvali pare za ovu isplatu. Ova pomoć nema puno ekonomske logike. Istina penzioneri će tih 5.000 dinara potrošiti, povećaće se tražnja, ali poznato je da je multiplikator državne potrošnje relativno nizak. Dosta stvari, pa i netrajnih potrošnih dobara se uvozi, pa ova mera može da nam ostavi veći javni dug, a pomogne nemačku privredu“, ukazuje Gajić.

Sa socijalne strane, postavlja se pitanje zašto se svima pomaže, kada ima penzionera sa visokim penzijama kojima ova pomoć neće značiti bog zna šta.

„Sa toliko starih ljudi koji uopšte nemaju penziju, ovo je nepravična mera“, smatra Gajić.

On objašnjava praksu od početka krize da se ide sa merama prema svima time da je država želela da spreči da ako da jednoj grupi da navale i ostale grupe da traže novac.

„Problem je što onda dajete nekima koji nisu u krizi, kao i onima koji propadaju. Ako za prvi paket možemo reći i da nije bilo vremena za analize, već za drugi paket od avgusta je bilo i te kako vremena da se identifikuju najugroženiji. Zato su naši paketi pomoći najobimniji sa manjim efektima“, zaključuje on.