Novak otvorio dušu za RTS: Ova situacija će uticati na moj povratak

Nakon što je nedavno dao veliki intervju za BBC kojim je uzburkao svetsku javnost, najbolji svetski teniser Novak Đoković u četvrtak veče govorio je i za Radio-televiziju Srbije (RTS) u emisiji „Oko.“

Tom prilikom Đoković je rezimirao komletnu situaciju koja se nalazi iza njega, ostavio je pitanje o vakcini otvoreno i oktio zašto se za sada nije vakcinisao, govorio je o podršci kolega koja i jeste i nije izostala, o nadimku Novaxxx, ali i sportskim ciljevima koji su ispred njega. Za početak, odgovorio je na pitanje da li je sve ovo prošlo.

– Jeste i nije prošlo. Osećam se bolje nego u Australiji, život ide dalje, imam dvoje dece i sve ono što je van tenisa. Isto tako doživljavam jedan čudan osećaj koji nisam imao zbog svih dešavanja. Melburn ću se sećati uvek po lepim stvarima. Mnogo je teniskih i ličnih momenata bilo u toj zemlji i nezavisno od ovoga što se desilo nemam ništa protiv naroda u Australiji, želim tamo opet u budućnosti da igram, prenosi Telegraf.

Zašto odmor u Crnoj Gori?

– Imao sam sreću da januar provodim u Australiji jer sam imao toliko uspešnih turnira. Ovoga puta su se otvorile dve-tri nedelje i imao sam mogućnost da obiđem zavičaj. Ponosan sam na naše korene. Obišao sam Jasenovo polje gde je naša porodična kuća bila. Imao sam čast da sedim u društvu mitropolita Joanikija u manastiru Ostrog koji je jedno od najsvetijih mesta u srpskoj pravoslavnoj veri.

Jeste li gledali finale AO?

– Nije mi bilo lako, jer sam želeo da budem u finalu. Ali sam morao zbog okolnosti da pratim finale AO, mada nisam želeo, ali s obzirom na to da su sin i supruga zdušno navijali za drugog igrača morao sam da gledam sa njima. Nisam sve vreme jer je bio dug meč, ali mi je bilo vrlo interesantno gledati njih dvoje. Nisam navijao ni za koga, ja sam bio neutralan. Ko god pobedio, ja sam na kraju bio gubitnik.

O Medvedevu?

– Danil je izuzetno dobar momak i sa njim sam oduvek imao sjajan odnos, pun poštovanja. On je jako cenio to što sam njemu pomogao kad je bio junior. Često boravi u Kanu i kad se probijao u seniorske vode, dosta smo trenirali. Davao sam savete i odgovarao sam na njegova pitanja. Jednom smo leteli zajedno na Dejvis kup kad smo igrali u Nišu, Srbija – Rusija, bio je sa mnom u avionu i bio je jako zahvalan na tome. Postali smo veliki rivali u proteklih 15 meseci smo imali dosta velikih duela. On je 45 minuta nakon završetka meča poslao meni poruku. To me je iznenadilo. Ne bih da kažem šta mi je pisao, to je ipak privatno. U svakom slučaju je bila podrška i od njega meni i obrnuto. Ono što mi se jako dopada je to što je autentičan i svoj, ne ustručava se da kaže ono što zaista misli. To će mnogima smetati, nije uvek politički korektan, ali se ja poistovećujem s njim.

Kada ste imali 14 godina, dobili ste ponudu Velike Britanije da igrate za njih? Da li bi ona rešila sve vaše sadašnje probleme, da ste došli u Melburn sa pasošem Britanije?

– Ne bih se bavio pretpostavkama i ne kajem se što to nismo uradili i što smo doneli odluku da igram za Srbiju. Ne žalim se što sam prolazio kroz određene golgote, jer ima ljudi koji su prošli gore od mene. Ja sam imao ogromnu sreću da se bavim sportom koji volim i imam beneficije, uključujući i finansijske. Trudim se da živim u sadašnjem trenutku, kažu da svako nosi krst koji može da podnese. Zahvalan sam na svemu što mi život i Bog daju i verujem da su sve okolnosti neke životne lekcije, trudim se da izvučem pouke da budem i bolji čovek i teniser.

O izjavi Mirotića da su igrači Barselone imali veliku tremu pred Novakom?

– I mene je iznenadila ta izjava, ne vidim sebe kroz tu prizmu. Smatram se jednakim sa svima i tako se postavljam. Nikola je izvanredna osoba, imamo dugogodišnji odnos sa puno poštovanja. Bilo mi je drago da tog dana podržim klub koji volim, Zvezdu, i Nikolu kao velikog prijatelja.

Da li ste zbog igrača Barselone uradili PRC test?

– Jeste, upravo zbog vesti oko košarkaša Barselone sam uradio PCR test i antigenski test koji je bio negativan. Pošto nisam imao simptome, zato sam uručio nagrade deci. Tek kasnije, sat i po vremena kasnije sam dobio pozitivan test. Taj negativni antigenski test mi je dao jasnoću situacije da mogu da prisustvujem događaju. Obično se PCR test čeka 24 sata, ja sam ih jako mnogo radio. Gotovo svaki dan i jedan i drugi.

Intervju za Lekip?

– To je bila greška, stojim iza toga i ne poričem. Imao sam svoje razloge da radim intervju, jer mi i nagrada za sportistu godine znači. Pre određenog vremena smo se dogovorili za intervju baš tog dana, odlagali smo ga i tražili adekvatan datum. Ja sam tog jutra saznao za pozitivan test, razmišljao sam šta da radim i tako odlučio. Srećom niko se nije zarazio. On je posle izašao u javnost i potvrdio da sam poštovao distancu, ali priznajem da je bila greška. Svi smo ljudi i nemam problem da kažem da sam pogrešio. Ne postoji bezgrešan čovek.

Jeste li imali dilemu da li da idete u Australiju?

– Nisam imao dilemu, ja sam znao da ne mogu da idem. Bio sam spreman da ne idem. Do trenutka kad mi se ukazala prilika za medicinsko izuzeće. I svi igrači su dobili tu mogućnost, da postoji mogućnost aplikacije za to. Morali ste da prođete proceduru, priložite medicinske dokumente, kako biste bili deo procesa. Bitno je reći da su dva nezavisna medicinska panela analizirali dokumentaciju anonimno. Nisu znali da sam ja u pitanju. Ne hvatajte me za reč, ali znam da je uručeno više od 20 medicinskih izuzeća. Što se tiče mog izuzeća, nevakcinisan status i skorašnja infekcija virusom i određeni nivo antitela, imali smo nas troje. Jedan hrvatski trener i češka teniserka, ušli su u Australiju 10 dana pre mene. Dakle nije bilo nikakvih problema, ali se on odjednom stvorio kad sam ja došao. Onda su i njima ukinuli vize i morali su i oni da budu deportovani.

Možete li da zamislite da se neko od ljudi vašeg ranga, Lebron, Ronaldo, Mesi… da ga neki graničnik Australije ispituje usred noći?

– Razumem vaše pitanje, ali je važno uzeti u obzir činjenicu da su pravila ista za svakog kada je u pitanju pandemija. Ja sam ta pravila poštovao i pratio i nisam koristio svoj privilegovan status kao najboljeg igrača sveta da bi silom ušao u zemlju. Uslovi u hotelu su bili teški i ništa slično nisam doživeo. Više bih se posvrnuo na te ljude koji su zatvoreni već devet godina u tom objektu. Mojih sedam dana je ništa naspram toga. Hteo sam da se vidim sa njima, ali je to bilo zabranjeno. Da se izlazi iz sobe. Teško im je, to je jedan globalni problem i da ćemo moći da nađemo bolje rešenje. Potrudiću se da nađem način na koji mogu da im pomognem.

Podrška u Melburnu od strane navijača?

– Te molitve i podršku sam izuzetno osećao. Pogled moje sobe nije bio prema tom glavnom delu gde su se naši ljudi okupljali, ali sam ih čuo. Puno su sati provodili ispred. Samim tim, pružali su mi podršku i ljubav koja mi je davala snagu. Zahvalan sam na toj podršci i iz Srbije, regiona i sveta. Jedan od najvećih razloga zašto želim da se vratim u Australiju jer želim i njima lično da se zahvalim, na slobodi, lice u lice.

Da li ste razmišljali da odustanete?

– Imao sam kratak period oizmeđu dva procesa. Te dane sam koristio da budem na terenu i nadoknadim što sam izgubio te dane u hotelu. Sva moja pažnja je bila ka pripremama za AO, mentalno sam bio spreman da učestvujem. Nisam se oglašavao jer nisam osetio da je sazreo trenutak. Epilog je svima poznat, ukinuta mi je viza još jednom i većinu vremena sam potom proveo u advokatskim kancelarijama. Zatim sam deportovam i pomirio sam se da neću igrati.

Da li biste osvojili AO i 10. put?

– Ništa nije garantovao, ali sviđale su mi se moje šanse. Svaki put kada zakoračim na teren u Melburnu osećam se da sam kao u svojoj kući. Nivo samopouzdanja se uvek povećava. Iz poštovanju prema Nadalu i svim ostalim igračima, neću reći da bih osvojio AO, ali da sam imao dobre šanse sigurno jesam.

Troicki je rekao da ga ne iznenađuje gromoglasno ćutanje kolega i da su teniseri inače sebični i da gledaju samo svoj interes. Da li ste vi primetili tu tišinu i ko vas je iznenadio pozitivno?

– Izuzetno poštujem kolege i imam razumevanje, neki su odlučili da se ne oglase, neki da me iskritikuju zbog toga kako sam ušao u zemlju. Želeo bih da su mogli mene da kontaktiraju i da objektivnije sagledaju sve. Ali opet, razumem da je veoma teška situacija, kada je tolika pažnja svih medija usmrrenena ka vama, svim teniserima i teniserkama, dobijali su puno pitanja vezana za moju situaciju kada su želeli da pričaju samo o sebi. Kirjos me je najviše pozitivno iznenadio. Zahvalio sam se i njemu i svima ostalima koji su stali uz mene. Medvedev, Zverev, puno teniserki. Jedna od njih i Aliz Korne. Dosta njih mi je poslalo lične poruke, ali se nisu oglasili u javnosti. I to razumem. Situacija je nezgodna i za njih i za mene.

Sukob ATP i PTPA?

– Nisam ja ušao u konfrontaciju sa ATP-om. Nemam ništa protiv njih kao organizacije igrača, iz ugla PTPA. Ta organizacija koju smo osnovali mora da postoji, nezavisno da li ATP ili WTA podržava. Ovo nije ideja koja se rodila juče, to je projekat 30-40 godina unazad. Mnogi su probali da naprave tu organizaciju i nisu uspeli iz različitih razloga. Mi smo u tome uspeli. Razumem da je naišlo na otpor u ATP jer su se osećali možda ugroženim u nekom smislu. ATP jeste svetska teniska najveća organizacija za muški tenis, i oni postoje u ovom trenutku kao glavno regulatorno telo. Ja njih poštujem jer sam i sam član kad učestvujem na ATP turnirima. Nisam pomislio šta mi ovo treba. Iako su mi drugi skretali pažnju da sad nije vreme za to, zbog moje karijere i neke moje mirnoće, da moj um i pažnja budu usmereni na teren. I nikad nije trenutak, i uvek je trenutak – to je takva situacija. Osetio sam zajedno sa Pospišilom da je pravi momenat da se ujedinimo i uspeli smo to da uradimo. Imamo podršku sada nekoliko stotina igrača i igračica. Radimo na sistematizaciji svega. Upravo je jedan od razloga taj da se proširi količina tenisera i teniserki koji mogu da žive od ovog sporta. Malo ljudi zna o tome. Svi pričaju o nagradnim fondovima nas igrača iz vrha, a niko o tome da 150-200 igrača može da živi od ovog sporta. A ovo je treći najglobalniji i najpopularniji sport na svetu.

Da li vas nervira nadimak Novaxxx?

– Nazivaju me raznim imenima, ne samo sada nego tokom čitave karijere. To je sve što mogu da kažem.

Gde ćete igrati?

– Voleo bih da igram na puno turnira, ali sam u situaciji da ne zavisi od mene nego od pravuila u određenim zemljama. Dubai je moj prvi turnir ove sezone, uzbuđen sam zbog povratkla na teren. Imam veliku želju da nastupam na GS i svim velikim turnirima. Otvorenog sam uma i nisam isključiv ni u čemu. Trudim se da kao profi sportista troduplo proveri bilo šta da ulazi u moj organizam. Jer ako se pola procenta promeni ja to osećam. Samo sam obazriv i uzimam vreme za sebe. Ja ću biti spreman da nastavim sa teniskom karijerom, ali to dosta zavisi od zemalja i pravila.

Da li ćete se vakcinisati?

– Držim otvoren um, nisam isključiv, sve je u životu moguće. Trenutno sam odlučio da to ne uradim. Spreman sam za posledice i to je odluka koju sam doneo samostalno i tako je bolje za mene.

Sportski ciljevi pred vama?

– Olimpijska medalja, pogotovo zlatna je uvek velika želja. Nažalost, nisam imao priliku da se borim za zlato. Radiću na tome da budem što spremniji za Pariz, ukoliko dođe do njega. Želim, pripremam se i planiram da predstavljam Srbiju.

Šta se desilo u Tokiju?

– Premotavao sam film puno puta i gledao šta sam uradio loše i šta sma mogao drugačije da uradim. vezao sam dosta pobeda, nisam izgubio set do polufinala i onda se desio momenat. Osećao sam da sam na rezervama snage. Malo je falilo. Taj period uoči OI je uticao na mene i nisam bio u potpunosti spreman.

Hoće li „drugi servis“ Novaka Đokovića biti moćniji po povratku na teren?

– Ne mogu da klažem da će stvari biti iste kad se vratim. Ova situacija će uticati na moj povratak. Trudim se da energiju usmerim u pozitivnom smeru i da izvučem gorivo koje mi treba da pobedim. Postoji dodatni motiv i da zaigram bolje nego ikad. Radujem se iz uzbuđen što ću igrati u Dubaiju.