Požar u pariskoj katedrali Notr Dam izazvao je veliku pažnju javnosti prethodnih dana. Sve je sa nevericom gledao u snimak požara pitajući su se da li će vatra u potpunosti progutati jedan od simbola Pariza. Kada se situaija smirila, u roku od nekoliko sati od rušenja tornja, dva najbogatija Francuza François-Henri Pinault i Bernard Arnault obećali su minimalno 300 miliona evra sredstava za restauraciju. Gradska uprava Pariza takođe je uspela obezbediti 10 miliona, piše Carl Kinsella na portalu Joe.ie.
Najbogatija osoba u Evropi
Arnault je direktor kompanije LVMH, najveće svetske kompanije koja se bavi prodajom luksuzne robe. On je najbogatija osoba u Evropi i četvrta najbogatija osoba na svetu prema časopisu Forbs, sa neto imovinom od $91.3 milijardi. Najpoznatiji brend u okviru Arnaultove kompanije je Louis Vuitton.
U poređenju s njim, Pinaultova imovina vredi tričavih 30 milijardi € . U njegovom vlasništvu su Gucci i Stade Rennais FC.
Njih dvojica zajedno imaju mnogo više novca od nekoliko evropskih država — kao što su Hrvatska, Srbija, Slovačka ili Slovenija. Ako imate 3,000€ na svom računu i donirate 10 evra za restauraciju, proporcionalno je to isti iznos koji daju ova dvojica.
Papa se moli
U razgovoru o restauraciji, slabo se pominju finansije Katoličke crkve. Niko izvan Vatikana ne zna tačno koliko novaca ima crkva, ali 2012. godine časopis The Economist izračunao je da je operativni budžet Vatikana samo u Americi iznosio 170 milijardi $. Logično je onda da je globalni iznos mnogo veći.
Papa Franjo je izjavio da se on moli za sve one koji su pogođeni požarom na Notre Dame. Što znači da on sklapa ruke u molitvu, umesto da ih gurne u džep, zaključuje Kinsella.
Naravno, bilo bi grozno sugerisati, kaže on, da je na neki način pogrešno davati novac za restauraciju. Postoje vrednosti koje nadilaze jednostavnu računicu kada je u pitanju restauracija civilizacijske baštine. Bolje je da Notr Dam ostane simbol evropske istorije nego da 300 milliona € stoji na bankovnom računu milijardera.
Ako ima za katedralu ima i za sirotinju
Ali brzina reakcije i iznosi koje bogataši daju govore nam nešto važno o društvu u kojem živimo. Ako dva muškarca, u svetu sa više od 7 milijardi ljudi, mogu u roku od 6 sati dati 300 miliona evra za restauraciju Notre Dame, onda u svetu postoji dovoljno novca da se nahrane sva usta, da se pruži sklonište svakoj porodici, da se obrazuju sva deca. To što ne uspevamo u tome je stvar volje i sistema.
To što ne uspevamo u tome je stvar našeg neprepoznavanja svakodnevnih nesreća koje odnose živote oko nas.
Umetnički radovi, istorijska zdanja i njihova lepota rezultat su genijalnosti ljudi, i zato ljudi moraju biti zaštićeni pre svega drugog. Cigle i malter možda gore, ali ne krvare, ne gladuju i ne pate. Ljudi pate.
Svugde u svetu, od Pariza do Persepolisa, ljudi pate. Ali njihova patnja je svakodnevna. Ona ne dospeva na naslovne stranice i ne inspiriše najbogatije ljude na svetu da daju hitne donacije, piše Kinsella.
Francuska trenutno broji 140,000 beskućnika — od kojih je 30,000 dece. Izveštaj iz 2018. godine organizacije Secours Catholique otkriva da je u Francuskoj ukupno 8.8 miliona ljudi živelo ispod granice siromaštva u 2017. godini.
To znači da žive sa prihodima manjim od 1,026 € mesečno, a mnogi od njih žive i sa puno manje. Jedan od osam Francuza žive u siromaštvu. Uprkos tome, Francuska je šesta najbogatija zemlja na svijetu, prema podacima MMF-a.
Sledeći put kada vas neko ubeđuje da treba da birate između beskućnika i imigranata, plate za medicinske sestre ili poreskih olakšica, dečjih bolnica ili autoputeva, setite se toga. Novac je tu, na dohvat ruke. Samo nije u našim rukama, kaže Kinsella.
Izvor: Buka
Dodaj komentar