Magazin Novi Sad

Kako je smrt Balaševića još jednom ujedinila ljude bez mržnje u celoj Jugoslaviji

novi-sad-djole
Foto: N.Karlić

„Ne možemo da se oprostimo od Đoleta. Ako bismo se oprostili od njega oprostili bismo se od svega dobrog u nama, od onog što nas deli od gadova oko nas“. Peca Popović

Te noći je bilo teško oprostiti se. Građani, poštovaoci, oni koji su voleli Đoleta Balaševića, a mnogo ih je, širom nekadašnje Jugoslavije odavali su poštu čoveku i umetniku.

Zastave u Novom Sadu spuštene su na pola koplja, a u početku je, tokom odavanja pošte tišina mogla da se seče nožem.

Tog 19. februara su se građani okupili na Trgu slobode u Novom Sadu, u čast slavnog kantautora.

svece-djole
Foto: Z. Grumić

Sa razglasa je pesmom „Kad odem“ počelo emitovanje pesama Đorđa Balaševića, a potom su se nizale „D-moll“ i druge.

Svaka bi se završila velikim aplauzom.

novi-sad-djole
Foto: N.Karlić

Beograd i beli zec, zauvek:

A za to vreme, na stanici u Puli:

U Zagrebu je bio postavljen natpis na ćirilici “Bećarac”, u čast preminulog kantautora. Na istom mestu upaljene su i sveće za preminulog Balaševića.

Ovo je stih iz njegove pesme “Stih na asfaltu”, koju je snimio 2000. godine.

Jedan čovek je te februarske večeri ujedinio sve od Triglava do Đevđelije, od Vršca do Mostara, od Leskovca do Maribora,Od Prištine do Beograda, od Skoplja do Zagreba, od Sarajeva do Novog Sada, od Podgorice do Splita…

Jedan čovek je ujedinio sve nas.

Hvala ti.

Stvarno, i dalje ne možemo da shvatimo šta se kaže kad umre Đole. Jer, kako to mislite on je umro?

Živeće on u srcima.

Dok je nas i u ime svih nas.

Čitajte Luftiku na Google vestima

“Ime mi je Đorđe Balašević… Prijatelji me uglavnom zovu Đole… Neprijatelji me ne zovu.”

Redakcija

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
14.6K Shares
14.6K Shares
Share via
Copy link