Nikola Nešić (27) iz Vranja od malih nogu je bio očaran Japancima. Imao je veliku želju da upozna nekoga iz te zemlje, druga, drugaricu ili nađe devojku.
Kako su godine prolazile, mislio je da se to neće nikada desiti. Život ga je demantovao i ispunio mu najveću želju. On je danas u braku sa Japankom Hiromi Nishimura Nešić. Korona ih je zarobila na dve strane sveta, i jedina im je želja da opet budu zajedno, piše Blic.
Igra sudbine
– Pre par godina trebalo je da počnem da radim na kruzeru, tri dana pre ukrcavanja sam slomio ruku i imao operaciju I zbog toga nisam otišao na brod. Odmah nakon izlaska iz bolnice sam prodao auto da bih vratio novac koji sam pozajmio da bih otišao na brod.
Bio sam u teškoj finansijskoj situaciji. Nakon konačnog opravka od operacije došao sam na Maltu, jer se tu najlakše dobija viza za naše državljane. Počeo sam da radim u jednom restoranu i dobro zarađivao.
Upoznao sam nekoliko dobrih drugova i “ žurka je počela“ – počinje za „Blic“ Nikola Nešić.Nikola i Hiromi
Očaran Japancima
– U Svakodnevnim izlascima sam upoznavao ljude iz raznih delova sveta. Ali u restoran u kom sam radio je dolazilo dosta Japanaca i oduševila me je njihova kultura i ponašanje.
Pa sam odlučio da pokušam da nađem devojku iz Japana i ostvarim sebi želju. Na dan kada je trebalo da imam slobodan dan, koleginica me je pitala da radim umesto nje i pristao sam .
Nakon što sam otvorio restoran došla je ona za vreme ručka, delovala je veoma pristojno. Imao sam običaj da flertujem sa devojkama kada završe sa ručkom ili večerom, ja im ponudim piće na račun kuće, i pokušam da je pozovem da izađemo.
Tako je bilo i sada – Kaže Nikola.
Došla je da promeni posao, ali je promenila i život
– Ona je došla sama na Maltu jer je trebala da promeni posao koji je radila i dobila nekoliko dana slobodno. Došla je sama na Maltu. Nakon pića na račun kuće, malo smo popričali, upoznali se i ja sam predložio da odemo sutradan na ručak zajedno, ona je bila malo upašena ali je nekako pristala.
Otišli smo na ručak, jeli morske plodove, popili bocu vina I nakon toga otišli u jedan bar na plaži, popili par koktela i tu smo se poljubili, ali sam ja morao uveče da idem na posao, ali smo se dogovorili da nakon mog posla, oko ponoći izađemo negde, priseća se Nešić.
Ljubav ne zna za vreme
Nakon posla otišao sam kući, spremio se, ali ona nije odgovarala na poruke. Pomislio sam da joj se nisam svideo i da ne želi da bude sa mnom, otišao sam da spavam, ali oko trisata ujutru sam dobio poruku od nje da se uspavala.
– Popili smo previše koktela, molim te, izvini, hajde da se vidimo sutradan, a ja sam je pitao – da li si sada u svom hotelu. Rekla je da jeste, ja sam uzeo bocu šampanjca i otišao kod nje na svom skuteru u 4 sata ujutru.
Oduševila se što sam došao tek tako, otišli smo kasnije na doručak. a ja sam shvatio da mi se ta devojka stvarno sviđa i da je nekako drugačija od drugih.
Sedam dana je bilo dovoljno da shvati sve
– Njoj je ostalo jos pet dana boravka na Malti. Preko dana sam radio, cele noći smo bili zajedno, nisam spavao. Isli smo brodom na obližnja ostrva, proveli neverovatnih sedam dana zajedno, a ja sam bio siguran da tu postoji nešto više od dobrog provoda – naglašava mladi Vranjanac.
Rastanak im je teško pao
– Došao je dan kad je trebalo da se vrati kući, nisam mogao da uzmem slobodan dan da je ispratim na aerodrom, pa sam je pozvao da pre polaska dođe u restoran, ručala je i popili smo čašu vina, i počela je da plače a i ja sam, skupila je snage i otišla.
Dobio sam poruku da je na areodromu, da još uvek plače i zahvaljivala se na vremenu koje smo provodili zajedno, i da želi da budemo zajedno. Kada je stigla kući, ostali smo u kontaktu, i to stalno, vremenska razlika je osam sati, a mi smo se čuli dva puta dnevno – priča Nikola.
Na tri strane sveta zbog ljubavi
– Tražili smo način da budemo zajedno, ona je rekla da može da dođe na Maltu, ali je meni Malta dosadila I rekao sam joj da ću proveriti šta meni treba da odem u Tokio.
Međutim, bilo je skoro nemoguće, kontaktirao sam ambasadu Japana u Srbiji i rekli su da mogu da idem na tri meseca bez vize i da ako želim da ostanem tamo, da je za mene jedino rešenje da se venčamo.
Ja sam joj to rekao i dogovorili smo se da ja dođem u Tokio, da budemo zajedno bez ikakvih obaveza, da vidimo da li mi stvarno možemo da funkcionišemo zajedno, pa ćemo videti šta dalje.
Tako je i bilo. Dao sam otkaz, skupio novac i otišao u Srbiju posle skoro dve godine.
Poverenje je pobilo sve strahove
– Jedini kontakt sa njom je bio preko Fejsbuka, i sve vreme sam bio u strahu da ona može samo da me blokira ili samo da prestane da mi piše, i tu bi bio kraj, ali sam imao poverenja u nju. Stigao sam u Srbiju, kupio avio-kartu i nakon par dana sam krenuo za Tokio.
„Čudak“ sa druge planete
– Nakon leta od 24 sata stigao sam u Tokio, a nisam bio svestan gde sam stigao. Bili smo presrećni ali nakon 10 dana je došlo vreme da upoznam njene roditelje, gledali su me kao da sam čudak sa druge planete, mada Japan i jeste druga planeta.
Ali su bili uplašeni za svoju ćerku. Kada neko pređe put od 10.000 kilometara zbog devojke, to je najveći gest ljubavi.
Delovali su kao da se neće složiti sa našom idejom, bili smo uplašeni, ali se nismo predali, raspitivao sam se za posao, počeo da učim njihov jezik. Jednog dana spremio sam večeru i pozvao Ih da dođu.
Kada su videli koliko se trudim, bilo Im je lakše iako su i dalje bili skeptični. Ali dokazali smo da mi to možemo, i oni su pristali, a ja sam im postao draži kada smo se bolje upoznali. Ja sam pred njima rekao da ćemo biti jedna divna porodica – priseća se Nikola najbitnijeg susreta.
Čestitke su dolazile sa svih strana
– Nakon malo više od mesec dana odlučili smo da se venčamo, u opštini. Otišli smo na ručak da proslavimo, nakon toga smo otišli u bar.
Dečko iz bara koji je čuo odakle sam i da smo upravo venčani počeo je da viče i da priča nešto na japanskom, ugasio je muziku i svima u abru viknuo da smo venčani.
Ceo bar je aplaudirao, svi su nam čestitali…Nakon toga sam aplicirao za vizu koja se čeka tri meseca, ali morao sam da napustim Japan jer su mi istekla tri meseca, a i morao sam da uzmem vizu u ambasadi u Srbiji.
Korona im oduzela pravo na sreću
– Bili smo tužni, ali smo znali da cu se vratiti za tri meseca. Vratio sam se u Srbiju ali sam ubrzo ponovo otišao na Maltu kako bih radio ta tri meseca, koliko moram da čekam vizu.
Čim sam stigao na Maltu, počeli su problemi sa korona virusom. Viza mi je stigla nakon samo mesec dana, ali su u istom danu zatvorili sve granice zbog korone.
Sada imam vizu, ali sam zarobljen na Malti, tako da naša priča još uvek nije gotova. Ali očekujemo uskoro otvaranje granica i početak našeg zajedničkog zivota, završava za „Blic“ Nikola iz Vranja.
Olivera se zaljubila u Jovana čim ga je videla, iz ravnice se odselila na Goliju i rodila 6 dece
Dodaj komentar