Okolina brane u Panami uskoro će biti pretražena u nadi da će se konačno rešiti misterija smrti dve devojke koje su nestale u džungli pre skoro 10 godina.
Kris Kremers (21) i Lizana Frun (22) otišle su pešice do vulkana Baru nadomak panamskog gradića Boketa 1. aprila 2014. godine i nikada se nisu vratile. Studentkinje iz Holandije došle su u Panamu da volontiraju i ujedno uče španski jezik..
Dva meseca kasnije pronađene su karlična kost i stopalo koje je još bilo u čizmi za planinarenje. Nedaleko su pronađeni ranac i odeća.
Nestanak i tragična smrt Kris i Lizane ostaje mučna misterija. Pojavile su se mnoge neverovatne teorije – uključujući i jednu tvrdnju da bi Kris još mogla da bude živa nakon što ju je otmičar koji je lutao džunglom prodao kao seksualno roblje.
Holandski istraživači Marja Vest i Jirgen Snoren veruju da su devojke umrle nakon nesreće. Napisali su knjigu „Izgubljeni u džungli“ i sada se spremaju da se vrate u Boket u nadi da će pronaći ostatak tela devojaka i saznati šta se zaista dogodilo.
– Ne znamo da li je neko bio umešan, međutim, ne možemo to isključiti. Verujemo da je najverovatnije objašnjenje da su doživele nesreću, ali to nije 100 odsto sigurno – rekao je Snoren i dodao da postoji mogućnost da pronađu nekoga ko zna šta se tačno dogodilo.
– Jedini način da se donese potpuni zaključak je da pronađemo ostatak tela. Mislim da bi u džungli još trebalo da ima ostataka od devojaka. To je pakleni posao i prilično teška potraga – dodala je Vest.
Marja i Jirgen su smislili potencijalno novo područje za pretragu.
– Niko nikada nije tražio ostatak njihovih ostataka. Poslednji put je neko iz Holandije otišao tamo 2015.godine. Ne možete samo hodati. Tamo su bujne poplave. Voda će se podići i spustiti za nekoliko minuta. Blizu reke ima kamenih gromada veličine kuće i ne možete se čak ni popeti na njih. Veoma je strmo. Kad jednom dođete dole kod reke nema šanse da se vratite, ali na kraju reke postoji brana koja zaustavlja sve kamene gromade i grane. Ako je reka odnela kosti mogli bismo da ih nađemo na brani. Mislim da je to naša najbolja šansa – kaže Marja.
POSLEDNJA FOTOGRAFIJA
Jedna od poslednjih fotografija Krisa i Lizane prikazuje devojke kako se smeju sa širom raširenim rukama i podignutim palčevima dok su stizale do vrha staze El Pianista.
Marja i Jirgen veruju da su devojke onda nastavile da šetaju džunglom duž reke Čangvinola koja je opasna zbog bujičnih poplava. To je podmukla ruta koju čak i mnogi lokalni stanovnici izbegavaju, a planinari moraju da pređu nekoliko klimavih mostova od užadi preko vode.
Skoro tri sata nakon što je snimljena poslednja fotografija Kris kako prelazi uski potok preko velikih gromada devojke su dva puta pozvale holandski broj za hitne slučajeve. Marja i Jirgen veruju da se nešto desilo tokom pešačenja zbog čega su Kris i Lizana odlučile da pozovu holandske hitne službe. Kako je pao mrak verovatno su devojke odlučile da prenoće sa ciljem da ujutru ponovo krenu na put. Ali nakon buđenja verovatno su nastavile da hodaju u pogrešnom pravcu duž strmog rečnog korita – i našli su se dublje u džungli bez izlaza.
Uzbuna je podignuta 2. aprila kad se nisu pojavile na farmi. Pokrenuta je očajnička potraga, spasioci su pročešljali džunglu i obližnja sela, međutim, tragova nije bilo.
Porodice su odlučile da odlete u Panamu i sa sobom dovedu holandske detektive. Džungla je tražena još desetak dana, ali od devojaka nije bilo ni traga. Kasnije se ispostavilo da su devojke 77 puta probale da pozovu policiju i samo jednom su uspele da dobiju vezu, ali su prekinuta posle dve sekunde zbog nedostatka prijema.
Zatim je jedna meštanka predala plavi ranac tvrdeći da ga je pronašla u pirinčanom polju duž obale reke. Pronađen je usred džungle i to na nekih 14 sati hoda od vrha staze El Pianista gde je snimljena poslednja fotografija Krisa i Lizane. Unutar ranca su se nalazila dva para naočara za sunce, 83 dolara, dva grudnjaka, flaša za vodu i Lizanin pasoš. Takođe je sadržavao Lizaninu kameru i oba njihova telefona.
Otkriveno je da je 90 fotografija snimljeno kamerom duboko u džungli u gluvo doba noći 8. aprila između 1 i 4 sata ujutro – što je izazvalo pitanje ko je snimio slike. Samo nekoliko slika preuzetih sa memorijske kartice pokazalo je jasne slike pri čemu većina pokazuje skoro potpuni mrak. Na fotografijama su prikazane devojačke stvari razbacane po kamenju, zajedno sa plastičnim kesama i omotima od slatkiša, hrpama prljavštine i ogledalom. A na jednoj od fotografija se vidi Krisin potiljak dok tragači veruju da se vidi i kako krv curi iz njene slepoočnice.
Pojedini navode da su snimci nastali nedelju dana nakon što su devojke nestale napravljeni možda kako bi blicem osvetlile stazu dok su teturale kroz mračnu džunglu. Ali drugi sugerišu da je jezive fotografije možda napravio neko drugi nakon što je ubio devojke. Identitet osobe koja je snimila slike ostaje misterija. Marja veruje da je Kris umrla u noći kada su fotografije snimljene, a Lizana je očajnički pokušavala da stvori malo svetla u tami džungle da joj pomogne. To bi objasnilo zašto je snimila nasumične objekte jer je izbegavala da uperi blic u lice svoje prijateljice.
Marja navodi i da je možda čula nekoga ili nešto u blizini i pokušavala da iskoristi blic da privuku pažnju.
– Mislim da je to najverovatniji razlog za slike – rekla je Marja koja veruje da je Kris preminula od povreda zadobijenih u nesreći, a da je Lizana pokušala sama da se vrati u civilizaciju, ali je takođe kasnije umrla.
PRONAĐENI OSTACI
Otkriće ranca dovelo je do nove pretrage duž reke Kulubre gde je pronađen Krisin teksas šorts. Dva meseca kasnije blizu mesta gde je otkriven ranac pronađena je karlica i čizma sa nogom unutra. Na kraju su pronađene najmanje 33 kosti razbacane duž iste obale reke sa dokazima o povredama.
– Prilično smo uvereni da su se izgubile i pokušale da prate korito reke. Veoma je teško reći šta se tačno dogodilo sudeći po povredama koje su zadobili. Krisina karlica je bila slomljena kad je pronađena, ali ne možemo da kažemo da li je to bilo posle ili pre smrti. Takođe znamo da je Lizana imala upalu kostiju na nogama. Lizana je mogla da slomi nožne prste spuštajući se u korito reke ili se spotaknula o kamen. Jednostavno ne možemo sa sigurnošću da kažemo kojim redosledom su zadobili povrede – rekao je Jirgen.
Dodaje da postoje tragovi mesoždera na kostima.
– Tokom obdukcije su pronašli neke dokaze o malim mesožderima. To ukazuje da su njihova tela tamo ležala prilično dugo i da je bilo dovoljno vremena da životinje razbacuju kosti. Možemo da nagađamo da su se zavukli negde ispod nekog žbunja i umrle. Oblast je izuzetno strma i kamenita sa gustom vegetacijom. Mogli ste da prođete pored tela dva metra dalje skrivenog nekim lišćem i da ga ne vidite. Potencijalno biste morali da pročešljate svaki kvadratni inč tog područja. Čak i kada odemo tamo sa velikim timom ne možemo biti sigurni da ćemo ih pronaći – rekao je Jirgen.
Mnogi veruju da je ranac koji sadrži sve dokaze bio podmetnut i da to ukazuje na umešanost treće strane u njihovu smrt.
– Ruksak je bio zaglavljen o stenu usred besne reke. Žena koja ga je pronašla bila je tu samo nekoliko minuta. Ako ste hteli da podmetnete dokaze, rizik koji preuzimate postavljajući ih usred besne reke, veoma je ubedljiv argument protiv činjenice da je ranac podmetnut. Delovi kostiju pronađeni su u reci između nekih stena. Tamo bi bili samo nekoliko sati pre nego što bi ih reka ponovo odnela. Bila je sreća da smo uopšte našli nešto. Teorija podmetanja ostataka je veoma neubedljiva sa rizikom da budu odneti – rekao je istraživač.
Jirgen se takođe osvrnuo na misteriju uključivanja telefona jedne od devojaka tri dana nakon što je poslednja fotografija snimljena – 11. aprila. Ne veruje da su ga uključili Kris ili Lizana već smatra da je došlo do tehničkog kvara zbog kojeg se uključio.
Iz nestale podmornice čuli se zvukovi udaranja, oglasila se američka obalska straža
Dodaj komentar