Magazin

Nestaju poslednje divlje orhideje sa Fruške gore zbog ljudske pohlepe

nestaju-divlje-orhideje-sa-fruske-gore
Foto: Odbranimo šume Fruške gore/Dragiša Savić

Da ljudska devastacija prirode nema granice, znali smo odavno, ali ono što se događa na Fruškoj gori prevazilazi sve granice zdravog razuma.

Preoravanje pašnjaka na Fruškoj gori više nije incident nego je to postala rutina, pa čak i ako se te parcele nalaze u granicama najstarijeg Nacionalnog parka u našoj zemlji.

Poslednji takav primer nalazi se na pašnjacima između Grgurevaca i Šuljma na kojoj su nekada živele strogo zaštićene vrste ptica, ali i zaštićene vrste biljaka, poput jedne jedine vrste orhideja koje rastu ili su rasle gotovo samo na ovom području.

Luftika je svojevremeno pisala o biologu Dragiši Saviću koji je na Fruškoj gori popisao čak 300 biljnih i životinjskih vrsta koje nisu bile popisane, a otkrio je i 31 orhideju, za koje se smatralo da rastu samo u tropskim krajevima.

– Ispada da ovaj deo ima najviše gljiva od svih planina u Srbiji, ali to nije istina. Razlog je što ja jedini konstantno godinama obilazim Frušku goru i popisujem sve što nađem. Neke gljive sam video samo jednom i nikad više. Tako sam našao i 31 orhideju, za koje ljudi misle da rastu samo u tropskim krajevima. Što je i dobro jer mnogi bi pokušali da ih presade, pa bi uginule. Zbog toga njihove lokacije ne otkrivam –rekao je tada Savić.

Međutim, izgleda da su lokacije orhideja sad otkrivene.

Skoro 30 hektara pašnjaka je nepovratno uništeno, što je najveći slučaj uzurpacije u jednom komadu do sada na Fruškoj gori.

Zakup 30 hektra pašnjaka na petnaest godina po ceni od oko 1.000 evra, dobio je lokalni poljoprivrednik, od grada Sremske Mitrovice na javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljište 2022. godine.

Ovo je bio jedan od najlepših i najvednijih pašnjaka u ovom delu naše zemlje, a nadležni trenutno utvrđuju ko je počinilac ovog nedela, piše Danas.

No, kako kažu ljubitelji prirode, ako i bude volje da se utvrdi krivac, šteta koja je već sada učinjena je nenadoknadiva.

Planinar Goran Vučićević ističe da ko poznaje te pašnjake, zna da je to pravi mali raj na zemlji, barem je to bio, a nalazi se delom i na teritoriji samog NP.

–  Lokalni uzurpatori su još pre nekoliko godina nezakonito zaorali prvi pašnjak (parcela broj 385 KO Grgurevci) koji je ni manje ni više na teritoriji NP. Niko od odgovornih nije reagovao na ovo. Uzurpator je tako ohrabren nastavio da zaorava nove parcele i obrađuje ove već zaorane pašnjake, dok je u pozadini izgleda obezbeđivao i pravo zakupa ne samo na parcelama koje je već uzorao, već i na parcelama koje će tek uzorati – kaže Vučićević.

Cena zakupa pašnjaka je desetostruko niža od cene zakupa obradivog zemljišta jer pašnjaci služe isključivo za ispašu, pa je ovde namera jasna, doći do plodne zemlje po bagatelnoj ceni, na veliku štetu prirode.

Kako smatra Vučićević, odgovornost je i na lokalnoj samoupravi koja ugovor o zakupu mora hitno da raskine, a uzurpator treba da bude kažnjen.

–  Pašnjak tu više ne možemo vratiti. Napravljena je ogromna šteta po prirodu zarad sitnog interesa i nešto krupnije zarade i to na kriminalan način. Ovi pašnjaci naše su prirodno blago koje polako gubimo. O pticama koje tu borave će više reći ornitolozi. O tekunicama, orhidejama i ostalim zaštićenim biljkama i životinjama će nešto reći biolozi. O lepoti predela mogu i ja da vam pričam jer tamo idem godinama, a mnogi meštani Grgurevaca su zgroženi i šokirani ovim što im se dešava i šta su im napravili od tih pašnjaka, ali nemaju kome da se žale – nastavlja ovaj planinar.

Kako ističe, ista stvar se dešava i na drugi lokacijama na Fruškoj gori, poput Rakovca gde je nedavno izgoreo jedan pašnjak, kao i na obodima prema Ležimiru.

Objašnjava i kako se ljubitelji prirode godinama sami organizuju i dobrovoljno čiste pašnjake na Fruškoj gori, kako bi se vratile tekunice pa za njima i ostale životinje, poput ptica grabljivica.

Neki celo leto provedu u tom poslu, dok se sa druge strane, dešava ova užasna i bahata uzurpacija bezobzirnih ljudi.

–  Zavod za zaštitu prirode ne reaguje, Nacionalni park ne reaguje, možda izađu na teren, tek da se kaže. Iz grada ne reaguju, a morali su već odavno da utrde šta se ovde dešava jer su oni dali parcele u zakup i odgovorni su. Iz NP se stalno hvale sa svojim vrstama orhideja, a njihova staništa su upravo ovaka mesta koja sada nestaju. Preko puta Planinarskog doma „Zanatlija“ bogati privatnik kupio je nedavno pašnjak koji je u sklopu NP i koji služi za monitoring orhideja, dakle tu dolaze biolozi i beleže ih. Videćemo uskoro šta će od tog pašnjaka ostati. Naravno NP je imala pravo preče kupovine, ali eto – dodaje naš sagovornik.

Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ kaže da su podneli inspekcijsku prijavu na adresu resornog Ministarstva koje se saglasilo sa dodelom parcela na tom javnom nadmetanju organizovanom u Sremskoj Mitrovici.

– Podneli smo prijavu Inspekciji zaštite životne sredine. Mi sada treba da čekamo desetak dana da tražimo putem zahteva za informacije od javnog značaja, da li je inspekcija izašla na teren. Oni nažalost uopšte ne obaveštavaju šta rade, ne postoji neka normalna komunikacija, nego sve mora putem informacija od javnog značaja – rekla je Arsić.

Živko Cvetković v.d. direktor Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“, kaže za Danas da preduzimaju sve pravne i faktičke radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima, Zakonom o nacionalnim parkovima, Zakonom o zaštiti prirode i Planom područja posebne namene Fruške gore, povodom preoravanje pašnjaka na Fruškoj gori.

–  Za konkretna dešavanja, na teren su izašli čuvari zaštićenog područja, sačinili zapisnike o činjeničnom stanju. Zatim su na teren izašli geometri JP „Nacionlani park Fruška gora“ i utvrdili preorane pašnjake u odnosu na granice zaštićenog područja i u odnosu na vlasničku strukturu preoranih pašnjaka. O navedenim radnjama obaveštena je nadležna inspekcija i nadleži Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, čiji se izlazak i zapisnici očekuju do kraja ove nedelje. Po prikupljenim činjenicama, JP „Nacionlani park Fruška gora“ će podneti odgovarajuće prijave nadležnim organima – rekao je Cvetković.

Čitajte Luftiku na Google vestima

Fruška gora ima 16 jezera, 40 vodopada i 17 manastira, ali je nagriza 6 tipova kancera

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
15 Shares
Share via
Copy link