Talenat i upornost doveli su ovog vrsnog fudbalera do reprezentacije Jugoslavije, a jedno gostovanje u Francuskoj iskoristio je kako bi pod lažnim imenom ilegalno prešao u Španiju gde se priključio ratnoj avijaciji internacionalnih brigada.
Božidar Boško Petrović (1911-1937) je umesto fudbalskog asa postao heroj vazduhoplovstva. Njegova porodica je poreklom iz Ivanjice, ali Boško je rođen u Beloj Palanci gde je njegov otac bio u policijskoj službi. Porodica se zatim preselila u Beograd, gde je otac postavljen na mesto načelnika policijske stanice na Vračaru, pa je Boško počeo da trenira fudbal u BSK-u.
Kao gimnazijalac preko leta je odlazio kod brata u Novi Sad, gde je odlučio da školu pohađa vanredno te je počeo da trenira za FK „Vojvodina“. U ovom klubu Boško je doživeo pravu afirmaciju kao fudbaler na poziciji desnog krila, ubrzo je postao standardni prvotimac sa prvim zapaženim uspesima.
Debitant na „Parku prinčeva“ 1934.
Kada je završio gimnaziju, upisao je Pravni fakultet u Beogradu i kao tada već talentovani fudbaler počeo je da igra za FK „Jugoslavija“.
Talentovani fudbaler dobio je poziv da igra i za reprezentaciju Jugoslavije u prijateljskoj utakmici protiv Francuske na „Parku prinčeva” 16. decembra 1934. godine. (Igrao je samo prvo poluvreme, a krajnji rezultat je bio 3:2 za Francuze).
„I pored toga, u Novom Sadu služeći vojni rok 1934. godine ‘dobija’ još jednu ljubav – vazduhoplovstvo, kojoj se vraća nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu. Tada u Pilotskoj školi Prvog vazduhoplovnog puka u Novom Sadu stiče zvanje rezervnog oficira-pilota lovca našeg vojnog vazduhoplovstva”, navodi Milan Rakić o Bošku Petroviću na sajtu Udruženja penzionisanih vojnih letača i padobranaca Srbije (udruzenjepvlps.org).
U Beogradu tada Boško postaje sve aktivniji član komunističke omladine i dolazi na ideju da se priključi republikanskim snagama u ratu u Španiji. U tom momentu to je bilo teško izvodljivo jer je potpisan Pakt o nemešanju, koji je zabranjivao slanje dobrovoljaca u Španiju. Ipak, Boško Petrović nije odustajao.
Na put sa lažnim pasošem
Kada je čuo da je BSK dobio poziv da odigra nekoliko utakmica u Francuskoj, on je munjevito raskinuo ugovor sa svojim klubom „Jugoslavija“ i prešao u rivalski tim.
Polovinom decembra 1936. sa BSK-om odlazi put Francuske. Čim su stigli u francusku prestonicu, Petrović se rastao sa svojim saigračima, dajući im do znanja da zapravo nije krenuo s njima na put zbog fudbala. Izvadio je iz džepa novi pasoš na ime Fernando Garsija, koji je ilegalno napravljen u Beogradu, i odlazi u Španiju.
„Odmah po dolasku u Španiju, sa svojim drugarom Sretenom Dudićem, takođe rezervnim pilotom i sinovcem narodnog heroja Dragojla Dudića, biva upućen u bombardersku avijatičarsku školu u Albasete. Nakon obuke od nepunih mesec dana, Boško i Sreten ulaze u sastava eskadrile ‘Andre Marlo’ koja je bila opremljena lakim (i zastarelim) bombarderima Brege 19. Njihova zona odgovornosti je bila okolina Valensije, gde su 14. februara 1937. godine doživeli udes, kojom prilikom Dudić gine, a Petrović biva povređen. Oporavak je tekao brzo i već u martu Boško počinje da leti na bombarderu Tupoljev ANT-40. Izveo je nekoliko uspešnih zadataka, ali mu je stalno bila na umu pogibija kolege Dudića, tako da on od nadležnih u Komandi Republikanskog vazduhoplovstva traži da pređe u neku lovačku eskadrilu.
Njegovoj molbi se izašlo u susret, tim pre što im je predočio da je u JKV završio lovačku obuku. Ubrzo se obreo u lovačkoj školi u El Karmoliju i primljen je u sastav Internacionalne Prve eskadrile na čelu koje je bio sovjetski pilot Ivan Jerjomenko. Pored Rusa komandira i još nekoliko pilota Rusa, u eskadrili su bila i dva Španca, dva Amerikanca, dva Austrijanca i naš Boško Petrović. Piloti iz eskadrile su leteli na Polikarpovima I-15, koje su Španci zvali ‘Čato’ i rejon dejstva eskadrile je bio planinski venac Sijera de Gvadaramana u čijem se podnožju sa južne strane nalazio i grad Madrid”, piše Milan Rakić iz Udruženja penzionisanih vojnih letača i padobranaca Srbije.
„Vatreno krštenje“ i prva pobeda u vazduhu
Svoje „vatreno krštenje“ Boško je imao 2. juna 1937. godine kada je nadomak Madrida u planinama Gvadaramane ušao u borbu sa fašističkim ‘Fiatom CR.32’, kojeg je ubrzo oborio. Bila je to njegova prva vazdušna pobeda.
Za nešto više od mesec dana Boško Petrović je oborio sedam fašističkih aviona i zahvaljujući svojoj hrabrosti ubrzo je postao simbol internacionalnih brigada, a njegova fotografija pored borbenog aviona korištena je za štampanje plakata koji su pozivali na otpor fašizmu.
Naš neustrašivi pilot nastradao je u jednoj od hrabrih akcija, a taj događaj opisan je u knjizi “Krv i život za slobodu” (slike iz života i borbe studenata iz Jugoslavije u Španiji).
„U brunetskoj ofenzivi jula 1937. sukobila se eskadrila lovaca u kojoj je bio i Petrović sa masom fašističkih bombardera i lovaca. Petrović je uhvatio jednog ‘Fiata’ i za nekoliko sekundi ovaj je padao k zemlji. Petrović, bojeći se da to nije manevar pilota, pustio se za njim. U mometu kada je ‘Fiat’ lupio o zemlju i zapalio se, Petrović se nalazio nekoliko metara nad zemljom i pokušao da se ponovo uzigne, ali u snažnom zamahu slomiše se njegova, pobjednosna krila: aparat se srušio i pokopao pod svojim ruševinama slavnog pilota španjolske ‘Gloriose’, mladog Srbina Boška Petrovića, koji se rodio zato da dovijeka živi“, opisano je u knjizi.
Dodaj komentar