Neobično pleme Nenci, koji se takođe nazivaju i Samojedi ili Juraci, žive u izuzetno teškim klimatskim uslovima i na nepristupačnom terenu, koji bi za većinu ljudi značio sigurnu smrt.
Nastanjuju teritoriju između Belog mora i poluostrva Tajmir, južno od reke Ob, a zatim se leti sele na sever poluostrva Jamal, gde su njihovi pašnjaci….
Njihov život je fascinantan iz više razloga, a posebnu brigu vode o irvasima, koji istovremeno predstavljaju kućne ljubimce, ali i izvor sirovina.
Život na „ivici sveta“
Jedna od njih je preživljavanje u surovom okruženju, na suludo niskim temperaturama.
Godišnje Neneci prelaze dve hiljade kilometara, da bi migrirali sa letnjih na zimske pašnjake, pomerajući svoje logore.
Zimi, Nenci žive južno od delte reke Ob, a zatim se sele na sever poluostrva Jamal, gde imaju letnje pašnjake.
Poluostrvo Jamal, koje je okruženo Arktičkim okeanom, na nenetskom jeziku znači „ivica sveta“, piše Punkufer.
To dosta otkriva o ovom negostoljubivom regionu, gde temperature padaju i do minus pedeset stepeni Celzijusa.
Nenci na tom području žive više od hiljadu godina, pre svega zahvaljujući irvasima koji ih greju i hrane.
Irvasi umesto psa
Zanimljivo je kako mogu da prepoznaju pojedine životinje u stadu, a svaka porodica ima svoju posebnu prostoriju koja je oslobođena vuče saonica.
Taj irvas je kao kućni ljubimac koji živi u porodici kao pas.
Irvasi obezbeđuju Nencima sve što im je potrebno za preživljavanje.
Svoje domove pokrivaju kožom kako bi se zaštitili od hladnoće, a krzno koriste za izradu odeće, kao što su kaputi, čizme i ćebad.
Od kostiju se prave jela i delovi sanki, a meso se jede sirovo, kuvano, ili zamrznuto.
Krv irvasa je posebno cenjena kao bogat izvor vitamina.
Pored irvasa, Nenci jedu i ribu, najčešće smrznutu.
Život u šatoru
Plemenski domovi su šatori od kostiju i kože, a njihova konstrukcija se može sklopiti i rastaviti za manje od dva sata.
Zahvaljujući odličnoj toplotnoj izolaciji, napravljenoj od kože irvasa, u šatoru je toplo i udobno, čak i kada se spoljna temperatura spusti na desetine stepeni ispod nule.
Kad im zatreba voda, žene iz plemena izlaze iz šatora sa malim sankama i lopatom.
Očiste sneg koji sakupljaju i zagrevaju ga u loncu na vatri da se otopi, a vodu koriste za piće, prenosi N1.
Nema odmora
Nenci nemaju slobodne vikende, jer briga o irvasima i skupljanje hrane zahtevaju svakodnevne aktivnosti.
Od posla se odmaraju samo jednom godišnje, kada se cela zajednica okupi na saonicama i druženju.
Pošto se sneg na Arktiku topi brže nego ranije, Nenci moraju da prilagode svoje rute klimatskim promenam,a kako bi irvasi imali šta da jedu.
Irvasi se uglavnom hrane lišajevima koji rastu ispod debelog sloja snega, a njihov oštar njuh omogućava im da traže i pronalaze hranu.
Male jame koje je za sobom ostavilo krdo irvasa su neverovatan prizor na snegu.
Pleme provodi i duge periode u potpunom mraku – od novembra do januara kada u najsevernijim predelima sunce uopšte ne izlazi, što otežava preživljavanje i ljudima i životinjama.
Snežni slojevi su deblji, što znači da irvasi teže pronalaze hranu, a život plemena malo olakšavaju baterijske lampe.
Život na -71°C: U najhladnijem mestu nema kanalizacije, a automobile ne gase tokom noći (VIDEO)
Dodaj komentar