U svojoj istoriji srpski narod susretao se sa brojnim tragedijama i nedaćama. Ne iznenađuje da mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Jedna od takvih reči, danas zaboravljenih, je „posmrče“.
Reč je o detetu rođenom posle smrti oca. U zemlji koja je često bila zahvaćena ratnim vihorima, ovo nije bio redak slučaj. Samo u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 60 odsto muške populacije, a mnoga deca ostala su siročad ili prepuštena samo staranju majke, piše Istorijski zabavnik.
Narod je za “posmrčad” vezao mnoga verovanja. Valjda kako bi im olakšao tešku muku koju im je sudbina odredila još pre rođenja, za ovakvu decu se pričalo da poseduju natprirodne sposobnosti, da su imuna na “zla bića” i da im “nikakva ala ne može naškoditi”.
Pričalo se da su vidovita, da mogu da vide što drugi ne mogu, da proriču budućnost, pa čak i da imaju isceliteljske moći.
Istorijski, najpoznatije dete ove sudbine bio je Ladislav V Posmrče, austrijski vojvoda, kralj Ugarske i kralj Češke iz dinastije Habzburga. Njegov otac Albert II Nemački umro je tokom trudnoće kraljice Elizabete Luksemburške, pa je mali Ladislav postao kralj već u trećem mesecu života.
Dodaj komentar